ОДЛУКА ЖИРИЈА О ДОДЕЛИ НАГРАДЕ
Њ. К. В. КНЕЗ ПАВЛЕ КАРАЂОРЂЕВИЋ

Жири за доделу награде Њ.К.В. Кнез Павле Карађорђевић у саставу проф. др Јован Делић, Миодраг Јанковић, проф. др Александар Јовановић (председник), др Бојан Јовић, Срђан Станишић на својој седмој, завршној седници једногласно је одлучио да се награда

Жири сматра да је Милосав Тешић створио лисрки спев сложене замисли и ретког песничког домашаја и исказао најдубљу оданост српском језику и култури. Седмица је једна од највећих уметничких потврда духовног памћења наше савремене поезије.

У Београду
14. априла 2000. године

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ НАГРАДЕ
Њ.К.В. Кнез Павле Карађорђевић

Седмица Милосава Тешића јесте лирски спев сложене замисли и ретког песничког домашаја у којем је исказана најдубља оданост српском језику и култури. У мајсторски грађеној књизи песник се снажно наслонио на најдубље основе хришћанског учења и хришћанске вере, али и на опште људско наслућивање и тумачење Божје промисли.

У Седмици се обнавља једна посебна осећајност српско-византијске црквене поезије, са својим строгим формама, и преводи из православног обреда у модерну уметничку лирику. Кроз савремени текст проговара оно што је већ било у култури, али живим гласом и кроз индивидуално песничко искуство. То је унутарњи – најделотворнији и живи – развој наше поезије. Песничко умеће омогућило је Тешићу да у својим стиховима нерасплетиво утка једне у друге основне хришћанске и националне симболе и најбитнија питања појединачне егзистенције. Седмица је једна од највећих уметничких потврда духовног памћења савремене српске поезије.

Тешићева књига је са посебном пажњом дочекана, и награђивана, у земљи-матици и Републици Српској, што је знак не само њене посебне уметничке вредности него и њене, у овим тренуцима националне несреће, тако неопходне културне саборности. Седмица Милосава Тешића показује како поезија истовремено може бити веома модерна, изузетно национална и дубоко религиозна.

Александар Јовановић

"Седмица"

Песме господина Милосава Тешића

Пред нама је ретко складна и милозвучна, захвална химна Господу, "показавшему нам свијет", у духу Србљака, својеврсна и надасве Православна служба Створитељу велелепоте светске, свих светова, сваке твари, свих земаља, па и Србије.

(...) Са речима је песник као брушилац дијаманата и драгуљар, открива нове углове на бесцен-алему, па белегија смислове, у којима се светлост, понирући у нове драгоцене дубине логосности, прелама зарад нашег удивљавања пред лепотама Творевине. Затим их слаже у своје огрлице, дијадеме, минђуше, наруквице, надахнуте псалме, кондаке... Кроз многе скупоцене бисер-речи господина Милосава Тешића допиру небеска баснословна сазвучја.

Осунчан, присно - јасновидан језик, чудеса израза, граматичке и синтаксичке дубине, узавреле боје, благодатна је и неодољива снага којом господин Милосав Тешић, на србском језику, опева врховни свеобухват.

Имам утисак, да је у његовој "Седмици" сва Србија један храм у коме се служи свехвално благодарење. Као да је достигнута она, у позноме Византу, жуђена вечита младост, нас и отаца, из које се после дуготрпенија и стајања на камену светоотачког Предања, извио, ето, један чисто србски, небоземни Богољубиви занос.

Миодраг Јанковић