УВОДНА РЕЧ

Зашто Топола?

Одмах да кажемо, на захтев Њ. К. В. Кнеза Александра (Павла) Карађорђевића, после равно сто година, ми сад обнављамо овај ''српски политички лист'' који су, две године пред стогодишњицу Карађорђевог устанка, покренуле ватрене присталице тадашњег Кнеза Петра Карађорђевића, потоњег Краља Петра I Ослободиоца.

Први број Тополе изашао је у фебруару месецу 1902. године у Будимпешти, из штампарије Ранка Милића. Убрзо по изласку из штампе другог броја, агенти српске владе успели су да новцем подмите Милића и он је обуставио штампање овог опозиционог листа на чијим страницама се писало против Краља Александра Обреновића и његове Краљице Драге.

Званични представник Кнеза Петра Карађорђевића и његов политички опуномоћеник за сва питања и ''евентуалности која би се могла тицати мојих политичких аспирација у Србији'' (Политичко овлашћење др Јаши Ненадовићу 1901, према: Драгољуб Р. Живојиновић, Краљ Петар I Карађорђевић, БИГЗ, 1988, књига прва, стр. 411.) пронашао је начин да Топола настави са излажењем, па су бројеви 3, 4, 5 и 6 објављени у лето 1902. године у Бадерзеу, у Баварској (исто, страна 417, фуснота бр. 97). И то је било све. Лист је престао са излажењем, и убрзо су бурни догађаји, мајски преврат, убиство Краља и Краљице у Београду изменили судбину Србије: Обреновићи су заувек отишли са политичке сцене а наследили су их Карађорђевићи.

Обнављање листа Тополa започињемо овим симболичним оживљавањем првога броја у електронском облику, уз факсимиле, који ће читаоце упознати са изгледом Тополе од пре једног века али и са духом ондашњег времена, стањем у обреновићевској Србији, и струјањем и преплитањем идеја уочи бурне 1903. године.

Читав век касније редакција електронског издања Тополе, прихватила се задатка да, уочи двестогодишњице Вождовог устанка, одговори на питања којa данашње време поставља пред нас. На жалост, та питања не разликују се много од оних са којима се Србија суочавала на почетку 20. века, а и сама Србија драматично се, својим актуелним границама, ближи свођењу на оновремене размере пашалука. Та кључна питања, данас поново отворена као рана, указују да многа наша поколења нису успела, током века у којем смо рођени, да дају праве одговоре на њих. Било је да је корен проблема у домену мишљења и идеологије, или у домену реализације, дужност нас данашњих је да се поново делотворно замислимо над свим тим, над собом самима. Да пронађемо и спојимо покидане нити, исправимо грешке и ''структуралне поремећаје'', да премостимо драму прекида која нам се циклично понавља, као усуд, вештачки држећи наш народ у стадијуму вечне адолесценције и редукујући целину наше баштине на историје појединих партија, покрета, коалиција, династија.

Истина је у целини, или нема ни истине ни целине.

Тој истини и тој целини нашег народног бића и судбине, загледана и у будућност и у прошлост, и ка нашим небеским и ка оним ''престоницама под земљом'', биће посвећена обновљена Топола.

Српско национално питање је, увек, државно питање. Или је бар одговор на то питање државни.

Српско државно питање, болно се то показало толико пута током века за нама, првенствено је питање квалитета државе: наша величина увек је била пре свега у врлини. Без врлине, наша ''величина'', чак и у размерама царства, нестајала је као мехур од сапунице. А питање квалитета државе је питање веродостојне народне елите, питање идеје, питање духа, који надахњује и звона и мачеве и дигитроне. Зато је један од најважнијих националних задатака да најбоље међу нама подстакнемо да преузму одговорност за политичке послове свог народа. То значи успостављање нормалног поретка, у којем ће и позицију политичко-управљачке елите преузимати најбољи, а не они с најдебљом кожом. Не може се више остајати по страни, у опортуним кулама од слоноваче које ћемо звати ''интелектуалном дистанцом'', и мудрим речима сведочити о пропасти.

И том охрабрењу и кристализацији вердостојне народне елите биће посвећена Топола.

Једна од трагично ускраћених лекција која ће, при том, морати да буде надокнађена и савладана јесте лекција о монархији. Не само о монархији као политичком облику уређења државе, него о монархији као сакралном принципу и законитом вишем поретку. Лекција о онтологији монархије.

Топола није тек име за један предео, град, лист или дрво које има сакралну симболику. Топола је, у српској историји и сећању, име за средиште. Име за данас изгубљени центар, духовни и географски, без којег наш народ не уме, не може, не сме. Без средишта наш народ лако губи оријентацију и постаје жртва шарлатана или тамних сила историје, срозава се у бесловесну масу.

Топола, то је једно од могућих имена за оно лазаревско ''зрно соли'' из којег ће, једном, све поново нићи.

Топола је, ево, поново међу нама.

У Београду, 26. јула 2002. 

Уредништво