|
Син Кнеза Арсена и Кнегиње Ауроре Павловне
Демидов ди Сан Донато, Кнез Павле Карађорђевић је
рођен у Петрограду, 15. априла 1893.године. Његови
родитељи су 1895.године раскинули брачну везу и Кнез
Павле је од 1896. године живео у домаћинству свог
стрица, Кнеза Петра Карађорђевића у Женеви. Кнегиња
Аурора је преминула 1904. године. Са осам година,
уписали су га у школу госпођице Brechbuhl, коју су
похађали његови рођаци Кнегиња Јелена, Кнежеви Ђорђе
и Александар. Године 1903., његов стриц Петар, проглашен
је за Краља Србије.
Заједно са својим оцем, Кнезом Арсеном, био је руски
држављанин и српска влада је најпре издејствовала
њихов отпуст, а затим су 1904. године примљени у српско
поданство и постали чланови Краљевског Дома. Кнез
Павле се уписује у II Београдску гимназију, у којој
је матурирао 1912. године. Наредне, 1913. године,
одлази у Енглеску, где је уписан на универзитет у
Оксфорду.
Исте године, указом Краља Петра I, био је произведен
у чин коњичког потпоручника. У јесен 1914. године
узима учешћа у ратним дејствима. У јануару следеће,
1915. године, разболео се од хепатитиса. До одласка
на Крф, обављао дипломатске мисије у Италији и Енглеској,
а од фебруара 1916. прикључио се главном штабу. На
Крфу је радио у Међународном црвеном крсту. Крајем
јануара 1917.борави у Солуну где учествује у припремама
за пролећну офанзиву. Почетком 1918. опет је на лечењу
у Лондону. После рата ступа на Оксфорд, у Колеџ Христова
црква.
Кнегињу Олгу, најстарију кћер грчког принца Николе,
упознао је у Лондону, у јулу 1922. године. Венчали
су се 22. октобра 1923. на дан крштења прворођеног
сина Краља Александра I Карађорђевића, престолонаследника
Петра. Венчани кум им је био војвода од Јорка и Елизабета
Јорк. У августу 1924. године, родио им се син Александар.
Од 1925. године станују у Београду, у Старом двору.
Лета проводе на Бохињском језеру (Словенија) и на
путовањима. Кнез Павле има замисао да оснује Музеј
модерне уметности у Београду. Од своје ране младости
био је испољио велики интерес за уметност и највећи
део свог слободног времена посвећује својој колекцији
слика и уметничких предмета. Као студент у Оксфорду,
беше поверио својим друговима, да му је амбиција да
постане управник музеја. "Моја земља Србија, нема
ни једну уметничку галерију, а већ много година желим
да отворим галерију у Београду"- писао је Кнез Павле
својим рођацима и пријатељима по Европи. Почео је
да прикупља слике за свој музеј, до пролећа 1927.
око педесет слика му је обећано или поклоњено.
У јуну, 1928. породица Кнегиње Олге и Кнеза Павла
добија принову: рађа им се други син, Никола.
Тек средином 1933. године, Краљ Александар се сели
у нови двор на Дедињу, а Стари двор пристаје да претвори
у музеј. Почетком септембра, именовао је Кнеза Павла
за шефа свих музеја у Југославији.
У Марсеју је, 9. октобра 1934 .године, извршен атентат
на Краља Александра I Карађорђевића. Тестаментом Краљевим,
Кнез Павле је био предвиђен за намесника, заједно
са Перовићем и Станковићем. На Краља Александра су
већ били вршени атентати, био је обавештен о хрватској
завери, због тога је захтевао од Кнеза Павла да буде
припреман, ако се њему шта деси. Нарочито је био изричит,
пред своје посете Софији и Паризу. Кнез Павле се,
због великог поштовања и љубави према Краљу Александру,
прихватио врло одговорног и осетљивог положаја намесника.
На том месту је остао све до 27. марта 1941. године,
када је отишао у изгнанство.
У априлу 1936. године, Кнегиња Олга и Кнез Павле добијају
кћерку, Јелисавету.
У лето 1939. године, сазнавши да су Русија и Немачка
пред потписивањем пакта о ненападању, влада Драгише
Цветковића је убрзала преговоре са Хрватима и убрзо,
23. августа, потписан је споразум Цветковић - Мачек.
Кнез Павле је, од самог преузимања одговорности за
Краљевину, чинио све што је било у његовој моћи, како
Југославија не би била увучена у рат. То је било супротно
интересима политике Велике Британије на Балкану.
У време када се одлучивало о судбини земље, Кнез Павле
је имао само два избора: да прихвати предлог Адолфа
Хитлера за приступање Тројном пакту, или да му се
супротстави са ослабљеном армијом. Његова влада и
Крунски савет, одлучили су се за прву варијанту. То
је изазвало бурна негодовања у земљи, војни удар и
преузимање власти од Краља Петра II, малолетног сина
Краља Александра. Слабо наоружана и још горе припремљена
за рат против неупоредиво јачег непријатеља, Југославија
је била окупирана за само једанаест дана.
Принуђен да оде у егзил, Кнез Павле је из Београда
отишао са породицом у Грчку, затим у Каиро. После
неколико недеља, под будним оком енглеске обавештајне
службе, пресељен је у Најроби (Кенија). Тамо је, што
због климе, што због удаљености од света коме је припадао,
имао тешкоћа са здрављем. У таквим, нарочито тешким
условима живота, породица ће остати све до почетка
јуна 1943. године, када ће бити пребачени у Јужну
Африку, у Јоханезбург. Издржао је све тешкоће изгнанства,
клевету и потврду својих најцрњих слутњи у погледу
судбине његове српске отаџбине. Долазак комуниста
на власт и забрану повратка. Судбина му се осмехнула
тек почетком 1947. године, када су Краљ Џорџ и Краљица
Елизабета посетили Јоханесбург и том приликом примили
у аудијенцију Кнеза Павла и Кнегињу Олгу.
Са новим пасошем и швајцарском визом стиже у Женеву
крајем октобра 1948. године. Убрзо, било му је допуштено
да посети Енглеску. Поводом смрти Краља Џорџа VI,
фебруара 1952. године, био је позван у Виндзор и присуствовао
је сахрани њему оданог пријатеља и Краља. Наредне
године, као краљевски сродник, позван је и на крунисање
енглеске Краљице.
На дан 12. априла 1954. године, велика несрећа задесила
је породицу Кнеза Павла и Кнегиње Олге. У аутомобилском
удесу, у близини Лондона, Кнез Никола је изгубио живот.
Кнез Павле никада није прежалио смрт свога сина.
Поживео је још двадесет две године, станујући у Паризу.
Путовао мање него раније. Његова љубав за лепе уметности,
међутим, не беше пресахла. Пред крај, поклањао је
својим омиљеним музејима и галеријама слике, ретке
уметнине.
Између одликовања Кнеза Павла треба издвојити следећа:
Орден Белог Орла трећег степена, Орден Карађорђеве
звезде, дански Орден Белог слона, Орден Легије части
I реда и Орден подвезице, којим га је енглески Краљ
Џорџ одликовао 17. јула 1939. године. Ово је највише
одликовање витешког реда, основано 1348. године, и
додељује се за изузетне врлине, у ретким приликама.
Уживао је у својим унуцима, којих је у време његове
смрти било седморо.
Његово Краљевско Височанство Кнез Павле Карађорђевић
починуо је у Господу, 14. септембра 1976. године,
у Америчкој болници у Неију, крај Париза.
|
