УСКРШЊА ПОСЛАНИЦА
КНЕЗА АЛЕКСАНДРА

На Велику Недељу пред Васкрс
Београд, 2002. Године

"Васкрсења је дан, и просветимо се празником и један другог загрлимо; рецимо БРАЋО и онима који нас мрзе - ОПРОСТИМО СВЕ ВАСКРСЕЊЕМ и на тај начин ускликнимо: Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова!"

Пасхална стихира на Васкрсењу Христовом, глас пети

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

У славу живота, победоносно, васкрсе Господ Исус Христос!
Васкрсе Христос - тмину из душа наших изагна!

Ми сваке недеље Светом Литургијом прослављамо Васкрсење Господа Исуса Христа - и то називамо Малим Васкрсом. А сада славимо најстарији и највећи од свих хришћанских празника: годишњи, онај Велики Васкрс. Славимо Васкрсење Господње, васкрсење све природе, читаве твари и радујемо се.

Радујем се - ево и ја - Васкрсу у Србији, благодарим Творцу Који ме умом обдари и поживе у изгнанству, па дочеках да Ти се вратим, Србијо, чије Велико Васкрсење толико лета сањам.

Христос васкрсе и дарова слободу, Христос васкрсе и објави крај ропскоме трпљењу!

Радујем се свакоме трену, сату и дану у мојој Србији, славим Господа Који ме обасипа бесцен даровима. Хвалите са мном Господа, драга браћо и сестре, хвалите Творца свих неописивих лепота, животу се радујмо заједно. Јер је Васкрсење објава вечне ведрине, сталне унутрашње радости наше преображене природе. И зато: будимо ведри, радујмо се и веселимо се - заједно у Христу!

Христос васкрсе из мртвих!
И гле, нестаде укочености, чекања. Свима онима који досад у незнању и самољубљу једино за себе саме ишту милост од Господа - отворише се очи! Разбистри се њихов унутарњи поглед, обасјан изнутра, истином. Као да су били просјаци који не схватају колико су богати; као да бејаху убоги који не видеше изобиље у којем су од рођења и крштења свога.

Силни живот засија као ново сунце! Благости и здраве наде је на претек. Зато Вас, браћо и сестре, као родитељ молим: хвалите Творца нашега, хвалите Њега и нека не пресуши никад Ваша задивљеност пред чудесном Творевином! Јер, заиста: све се прену, прхну; све је у колу са живим Христом.

Живот смислa је пред нама! И, мада смо данас толико малодушни, као да смо бесловесно робље неко, иако понижавани, са бременом сиромаштва и брига о врату - са васкрслим Христом нема бесмисла!

Прогледајмо зато, саберимо се поново, истини у очи чврсто погледајмо! Са себе стресимо заблуде, заветујмо се једино правом животу - саборнички и заједнички у Христу! А то значи - прегнимо да одмах себи осигурамо свакодневицу достојну слободних људи. И не смемо заборавити - посебно данас - сву нашу браћу и сестре у невољи. Поставимо пред себе и око себе, али и пред њих и за њих, за све нас: ОТАЏБИНСКУ ТРПЕЗУ ЉУБАВИ. Удостојмо се Христове науке, његове благодати са Крста Васкрсења; удостојавајмо се непрестано, као причасници ове љубавне истине. Јер без малих, нема ни оне велике Љубави; без љубави за своју браћу и сестре своје нема ни Љубави за Христа, нема Љубави у Христу.

Тајни смисао целокупног нашег постојања лежи у свепрожимајућој божанској Речи која Васкрсава.

Окончајмо зато са нестрпљењем; све недовршено - завршимо! Јер од једнаке, непрестане недовршености много страдамо. А сетимо се сада да је од свих опасних недовршености најопаснија она у којој се крије РАСКОЛ. Стрепња раскола, искушење расколништва је она страшна, гробна сенка из које морамо, васкрсли и обновљени, изаћи. Чувајмо се раскола сваке врсте; ту се крије највећа земна опасност и искушење. Спас је у двоструком, истовременом јединству: у љубави према Једнородном и Једноверном. Тек тада моћи ћемо истински волети све људе и сву твар. Тек тада ћемо - уједињеним, саборним гласом - моћи да снажно ускликнемо: ХРИСТОС ВАСКРСЕ ИЗ МРТВИХ!

Праштајмо Васкрсењем!