Њихова Краљевска Височанства
Кнежеви Александар и Душан Карађорђевић
у Републици Српској
уторак, 29. јануар 2002.

На позив Председника Републике Српске господина Мирка Шаровића, Њ.К.В. Кнез Александар (Павла) Карађорђевић и његов син Њ.К.В. Кнез Душан, боравиће у дводневној посети Републици Српској којом приликом ће посетити Бањалуку и Бијељину. Пред полазак, Њ.К.В. Кнез Александар дао је следећу изјаву:

Када је пре десет година створена најмлађа српска држава – Република Српска – био је то најважнији и најсветлији догађај у новијој историји српског народа. Од тада, са пажњом сам пратио борбу, страдања, али и успехе, дивећи се херојству и великим, несебичним напорима које је народ Републике Српске улагао како би се остварила, одржала и учврстила његова легитимна права, она која уживају сви народи у Европи и која су дефинисана повељом о Правима човека. Данас, Република Српска постоји и важан је фактор стабилности и мира у региону.

Ономе који је спознао реални положај нашег народа, како политички тако и економски, мора бити јасно да је он из последње деценије двадесетог века изашао ослабљен. Грађанским ратом, бомбардовањима, економским санкцијама заустављен је његов природни развој и он враћен више деценија уназад. Све то се збило усред убрзаног процеса европске интеграције и сад већ уочљивих процеса регионализације који одударају од, до недавно важеће, идеје о Европској заједници. Кад се томе придода и реалност самохода глобализације, онда се види да је вртлог, за који смо у почетку веровали да је био ограничен само на Балкан, уистину светска криза. У таквим неповољним условима ваља нам се изборити за опстанак.

Улагати све наде у брзи економски опоравак ослањајући се искључиво на помоћ од стране међународне заједнице, није мудро. Неопходно је да, пре свега, сами себи помогнемо. Морамо оживети интер српску комуникацију, дати снажну подршку свим оним иницијативама чији је резултат запошљавање. Али, не запошљавање које кошта државу, већ оно произишло из приватног предузетништва, које је производ личне иницијативе и доприноси бољем животу запослених, просперитету њихових породица и на крају – саму државу чини богатијом, успешнијом. Сматрам да је нужно дати нови елан обнови, поспешити укључивање дијаспоре у нове креативне економске програме, учинити све што је у нашој моћи како би се могли максимално искористити наши домаћи ресурси који нису мали. Али, знам, многи су обесхрабрени и питају се како је могуће остварити нови полет. Ево како: уз помоћ љубави за нашу српску отаџбину – за Републику Српску, за Србију и Црну Гору. То је главни покретач, други је природна жеља да се опстане и трећи је вера коју морамо имати у ове нове генерације младих и образованих, као што је мој син Душан, и хиљаде и хиљаде његових вршњака који желе да живе и имају успешне каријере овде, где су им очеви живели, на прадедовским огњиштима. Личним примером желим да посведочим да је тако нешто могуће, личним ангажовањем покажем да нећу штедети снаге и знања, све покренувши што је у мојој моћи, како би се макар и најмањи бољитак постигао и задобила нова ведрина и поверење у сутрашњицу.

Драга ми браћо и сестре – Христос посреди нас, сад и увек!