СРПСКИ НАРОД ЈЕ ДАНАС НАЈУГРОЖЕНИЈИ

Одговори Кнеза Александра на питања
Госпођице Љиљане Баковић,

Политика, 5. октобар 2000.

За последњих месец дана обишли сте много места у Србији, ишли сте у Црну Гору и Херцеговину. Шта је на Вас оставило најјачи утисак?

Народ у Србији и Црној Гори вапије не би ли се пронашао излаз према заједничкој држави. Сиромаштво поприма велике размере. Али, оно што ме је највише забринуло је то, да је српски народ данас НАЈУГРОЖЕНИЈИ. Како на рубовима своје државне територије, тако и на просторима где живи више од хиљаду година, где је сада под управом међународне заједнице, у два протектората – на Косову и Метохији и у Босни и Херцеговини. И у Војводини Срби су изложени сталном и непријатном притиску, омаловажавању. Био сам у Косовској Митровици и тамо сам се уверио да међународна заједница наставља са недостојним понашањем према Србима: допушта да се јединој болници у којој преостали Срби могу да се лече, свакога дана укида вода! Значи подржава варварство, мржњу према Србима. Ја сам тамо ишао да посетим Србе и Српкиње и да их подржим не би ли опстали на томе страшном месту. Према томе, мој главни утисак је да се у освит трећега хиљадулећа опет, снажно и непорециво, поставља СРПСКО ПИТАЊЕ. Морам рећи и то да сам се уверио, поготово у Црној Гори, да се наш народ враћа вери отаца наших. То ме је охрабрило, то ми улива наду. Јер мимо Господа нашег Исуса Христа, не може бити поправка нити среће за Србе.

Претходна Ваша посета Србији била је у новембру прошле године, дакле, непосредно после наше “октобарске револуције”. Да ли се Србија, али и Југославија, променила за ових годину дана?

Несумњиво је да се много тога изменило, али исто тако несумњиво је да постоји носталгија за комунизмом “са хуманим лицем”. Као да су се на сцени појавили извесни задојени комунисти ...

Прошле године ја сам се искрено понадао да ће се започети са ослобађањем српског народа од свих видова владавине коју су успоставили југословенски нихилисти. Сад јасно видим да је много драгоценог времена утрошено узалуд. Оно најважније – српско-српски дијалог није успостављен, наша политичка сцена је сад подељена на Србе “западњаке” и Србе “србофиле”.

Југославија и “југословенство” још увек су на делу против животних интереса српског народа. Наш народ још увек живи под законима које су донели комунисти, што, наравно, умањује његове изгледе да опстане. На политичкој сцени преовладава јефтин скандал и борба лидера за превласт. Овоме негативном билансу треба додати чињеницу да се наставља са нападима на војску, што ме испуњава великом горчином. Једном речју – веома сам забринут и због тога, више него икада уверен, да нам се ваља сврстати под један стег, да нам се ваља повиновати само једном великом разлогу, чије је име ОПСТАНАК.

Најзначајније политичко питање, поред изласка косметских Срба на изборе, у овом тренутку је опстанак Југославије. Изјавили сте једном приликом да је југословенство “анахроно и погубно” за Србе. Мислите ли да СРЈ треба да опстане и како у контексту овог питања доживљавате посету Црној Гори и Херцеговини?

Било би смешно да сада покушавам да играм улогу “политичког комесара” и дајем “директиве”. Уверен сам да су моја браћа и сестре, Срби и Српкиње на Косову и Метохији одрасле и стасале личности, па ће по питању своје будућности донети најбољу одлуку. Та одлука ће, колико сам разумео, у многоме зависити од спремности међународне заједнице да се прогнаним Србима омогући повратак на њихова огњишта, обезбеди сигурност, заштита за нормалан живот.

Тачно је да сам рекао да је “југословенство анахроно и погубно за Србе”. Нисам променио мишљење. Обратите пажњу на најновију тенденцију: од Србије направити ШЕСТ нових покрајина! Носталгија за Југославијом је толика, да сад Србију треба делити као некада Југославију. Из бивше Југославије су побегли сви Јужни Словени и та неприродна творевина се распала, уз ратне ужасе. Сада би неки да од несрећне Србије направе нову, четврту Југославију! Ако се то догоди, дезинтеграциони процеси ће се наставити и Србија ће се распарчати, Србија под лажним именом. Заиста, југословенство нити је било нити може бити српска будућност.

Наша будућа држава мора почивати на двема старим српским државама – Србији и Црној Гори. Уверио сам се да у души и у духу народ Републике Српске живи са Србијом и Црном Гором, што се заиста мора узети у обзир када се озбиљно размишља о решавању српског питања. Дакле, немамо више никакве потребе за Југославијом.

Својевремено сте српску елиту оптужили за “неспособност да открије, проучи и политику државе прилагоди новим правцима политике великих сила”. Да ли се у том погледу нешто променило?

Србији тек предстоји стварање њене, народним потребама окренуте елите. То је много спорији процес него што се мисли. За сада, једну аутистичку опцију – одб ијања Запада, сменила је политика прихватања/пристајања на све што је Запад. Средина би била много пожељнија. Равнотежа, уместо неравнотеже. За такву једну политику потребне су уравнотежене, целовите личности. Дакле, најбољи људи без проблема идентитета, слободни, скромни, милосрдни према свакоме, али најпре према својој једнородној браћи и сестрама.

Пре неколико месеци Вашем синовцу престолонаследнику Александру дати су на коришћење Стари и Бели двор на Дедињу и он од тада живи са супругом овде. Желите ли и Ви да се настаните у Србији? Шта од имовине треба да Вам буде враћено?

Наравно да желим да живим у својој земљи. Верујем да ће то бити врло брзо могуће. Што се имовине тиче, како моје, тако и осталих чланова породице, мишљења сам да је неприлично сада говорити о краљевским дворовима, о непотребном луксузу, сада када је држави и народу угрожен опстанак. Србија није Краљевина, ми немамо краља, чему онда сва прича и сва та узалудна узбуђења? Ја се залажем да, пре свега, имовину коју су отели комунисти треба вратити Српској православној цркви, затим грађанима, хиљадама породица којима је бесправно била конфискована имовина, и онда, када се успостави владавина закона и задовољи правда, тек онда треба вратити Карађорђевићима. Ја се држим оне Карађорђеве, пред главарима у Орашцу: “Хоћу са вама, али нећу пред вама”. Тачније: Нећу да будем над вама.

Ваш син кнез Душан има 24 године и недавно је дипломирао на престижном универзитету у Монтреалу. Ваше амбиције када је реч о његовој будућности?

Он је сад одрастао човек. Још му предстоји да одслужи војни рок. После првог дужег боравка у својој отаџбини, он је одушевљен Србијом. Започео је са интензивним учењем српског језика и задовољан сам јер брзо учи. Нестрпљив је да проговори. Његова мајка, кнегиња Барбара и ја, дали смо му дозволу да се настани у Београду. Он жели да овде настави своје образовање.

Мислите ли да треба да мењамо државно уређење и које су, према Вашем мишљењу, предности монархије у односу на републику? Како би Карађорђевићи, ако би се вратили на престо, могли да помогну земљи, а шта је сада у њиховој моћи да ураде?

Верујем да нисам једини који сматра да се мора ставити тачка на комунистички устав и државно уређење проистекло из диктатуре нихилиста. Заиста, од највеће је важности ставити ван снаге све законе које су комунисти донели од како су се дочепали власти. Нелогично је укидати само један срамни Указ – онај који је погодио породицу Карађорђевић – а оставити да важе сви остали срамни закони и Укази, пресуде и многа безакоња. У оваквим околностима, уопште није могуће запитати народ : јесте ли за републику или за монархију. Због свега овога, шта вреди сад говорити о предностима Краљевине над осталим видовима државног уређења? Пре свега, мора се наш народ ослободити, затим оснажити Србија и тек онда ће бити могуће размишљати, разговарати о успостављању једног тако комплексног система какав је Краљевина. Брзоплет приступ, обнова преко ноћи и то још са личностима из оперете, може само учинити да се Србима коначно обљутави једна тако света институција која је у прошлости прославила српско име.

Када је реч о Карађорђевим потомцима, мислим да је нама сада дата могућност да се научимо Србији и Србима. Већини је дато да постану Срби или Српкиње, ако то заиста желе. Живели смо у изгнанству пола века. Србија се не може волети на енглеском језику, поготову ако сте Карађорђевић. Али, носити то презиме не значи да сте аутоматски способни да будете владар. Оставимо времену да учини своје и уздајмо се у Божију промисао.

По мајчином родослову потичете од руске царске лозе Романова и неки Вас виде као једног од главних претендената на руски престо. Свиђа ли Вам се идеја да седнете на царски трон велике Русије?

Мој чукундеда је био император све Русије Александар ИИ Николајевич Ослободилац, онај којег су лишили живота нихилисти 1881. године. Међутим, ја имам више руске крви од свих Романова, јер ми је бака, мајка мог оца Павла, била кнегиња Аурора Демидов. Тачно је да постоје мишљења у моју корист. Сетимо се да је цар и самодржац сверуски Иван ИВ Васиљевич прозван Грозни, био по мајци Србин. Он је освојио Сибир, потукао Швеђане и кримске Татаре и први се прогласио за цара. Међутим, ја се не заносим, што сам рекао за нашу Србију – важи и за Русију. Предуго је била окована. И њу би, раслабљену, сада да раскомадају и опљачкају. Овај напад на Авганистан, лицемеран као што је било бомбардовање Србије и Црне Горе, сматрам да је уперен против Русије. Крајњи циљ је да се Русији отме Сибир и сва природна богатства која су тамо. Авганистан је Балкан Азије.

Колико се молим Богу за Србију толико га молим и за Русију, јер Бог ми је прва узданица. А само и једино од његове свете воље зависи ко ће једнога дана сести на руски царски престо. Знам да ће се то десити и Русија обновити.