СРБИНОМ СЕ НЕ РАЂА,
ВЕЋ СЕ СРБИНОМ ПОСТАЈЕ

Одговори на питања новинара г. Душана Видаковића

ГЛАС ЈАВНОСТИ, Београд 15. август 1999.

Напомена :

Извињавамо се посетиоцима сајта што смо овај интервју првобитно били објавили као интервју за београдски дневник Блиц. Наиме, када су молба за интервју и питања упућени Њ.К.В. Кнезу Александру, било је предвиђено да буде објављен у Блицу. Тек смо по изласку из штампе Гласа Јавности 15. августа 1999. сазнали да је Блиц уствари одбио да објави овај интервју.

Ваше Краљевско Височанство, недавно сте се обратили Србима са молбом да опросте Краљу Александру I и целој лози Карађорђевића што су учествовали у стварању Југославије коју називате "узроком нашег страдања" и "највећим српским гробљем".

Управо тако. Молио сам за опроштај за Краљевину СХС и Краљевину Jugoslaviju. Сложићете се са мном да ми, Карађорђевићи, немамо ништа са другом и трећом Jugoslavijom. Исто тако, мора се казати да постоји велика разлика између устава прве и потоње две. За протеклих пола века нихилистички режим је чак себи прилагодио принципе на којима је била заснована прва Jugoslavija. Тако је она постала опитна лабораторија у којој је један од циљева био и "одумирање државе". Српске, наравно. Jugoslavija је одбачена и од стране наших некадашњих савезника и суоснивача, који су сви до једног учествовали у рушењу друге, а сад послују да сруше и трећу. Напоменућу да су, према замислима великих сила, прва и друге две биле смишљене како би се ограничио и спутао полет Срба као најмногобројнијег народа на Балкану, природна доминација наше државе на једној од најважнијих стратешких тачака у Европи. Нешто слично се догодило Грцима и у мањој мери, Бугарима. Међутим, поред све рачунице великих сила, најпогубније по Србе је било деловање jugoslovenskih комуниста. Према томе, моје обраћање имало је за циљ да покрене Србе на одлучно одбацивање Jugoslavije и jugoslovenstine. Последњи је час.

Нације које су утемељиле Југославију, као и оне које су, у међувремену, на њеној територији настале побегле су из те државе. Само још Срби бране Југославију као да само ми не можемо опстати изван ње.

Утачнио бих: Срби, наш народ, не брани Jugoslaviju. То је привид који остварује пропаганда режима. Jugoslaviju бране комунисти, или како од недавно ти нихилисти себе називају-социјалисти! Они су се показали као највећи љубитељи jugoslovenstva које је у њиховим главама идеална матрица за стално започињање изградње Земље Недођије. Тако називам Утопију, њихов циљ.

За прву, Краљевину Jugoslaviju, они говораху да је била "тамница народа". Из њихове, друге Jugoslavije, побегли су сви. Остадоше само Срби. Можда је тренутак да нам објасне, није ли "тамница народа"у њиховим двема потоњим верзијама, постала казамат за Србе? Данас је више него очигледно да државу јужних Словена нипошто није требало обнављати после великог априлског фијаска 1941.године. Што се нас Срба тиче, у очима света, због Jugoslavije постадосмо и "Великосрби" и "ратни злочинци" и "етнички чистачи" и шта све не.

Престолонаследник Александар је, чини се, још увек чврсто на позицијама Југословенства свога деде.

Можда ће доћи време када ће се наши способни и вредни историчари удубити у истинску анализу прве половине овог века. Онда ће се, једном контрадикторном методом, открити и стварна улога Краља Александра. Сигуран сам да је он више пута у датим приликама прилагођавао своје стратешке циљеве. У сваком случају, Краљ је био прави Србин. Био је пре свега војник, командант. У душу је познавао своје Србе. Ја лично мислим да је jugoslovenstvo за њега било Гордијев чвор. Итекако је био свестан хрватске опасности, али је веровао да ће их придобити за заједничку државу. Сигуран сам да то "jugoslovensko питање"и улога Краља Александра преокупира његовог сина Краљевића Томислава. Због тога са нестрпљењем очекујем његове мемоаре који ће изаћи из штампе на јесен. Надам се да ће то бити беселер. Мислим да је дужност нас Карађорђевића да се изјаснимо по том судбинском питању - Jugoslaviji, због које је велика несрећа задесила наш народ.

Где је место Републике Српске, Црне Горе, па и Космета у Вашој визији будуће Србије?

Први задатак је обнова српске државе. Правног система, повратак поверења у судство, уопште у поредак. Значи, мора се донети нови устав. Реч је о огромном послу који чека све грађане. Пре било којих других потеза, Србија мора обновити поверење и заузети место које јој припада у заједници европских нација. Не треба заборавити да је за последњих педесет и више година, нанесена огромна штета српском народу, његовом угледу у свету. Последња деценија је на површину избацила најнеспособније и најгоре људе који су имали да управљају судбином српског народа. Дакле, потребна је једна нова динамика, једно ново, ослобођено родољубље. Мора се све учинити како би се створили услови за повратак наше младежи која је отишла у свет трбухом за крухом. Оздравити треба Србију, истинском обновом коју треба започети укидањем Jugoslavije.

Само једна уистину српска држава може послужити свим Србима ма где они живели. Може бити њихов ослонац. Међутим, треба престати са празнословљем и обећањима у ветар, која не служе Србима, али зато повећавају одију на нас. Подвлачим: неопходно је повратити кредибилитет српској држави и нашој речи. Значи, велико ангажовање на дипломатском плану са најбољим и најспособнијим људима у тој служби. Сигуран сам, да ћемо са једним зрелим приступом обнови обавезати међународну заједницу да изрази интерес за српско питање. Из мојих разговора са политичарима и утицајним људима, разумео сам да ће се нама указати могућност да остваримо шта прижељкујемо, само под условом да се ова непожељна камарила уклони. Онда ћемо остварити нове односе са Републиком Српском, са Црном Гором. Рецимо, тада ћемо бити у могућности да СПЦ вратимо све што је друга Jugoslavija од ње одузела "у име народа". Само на Косову и Метохији СПЦ припада 70 000 хектара. Много ћемо постићи дипломатским путем, много више него што данас можемо и замислити.

За разлику од земаља совјетског лагера, чак и саме Русије, у Србији је још увек снажно присутна носталгија за добом комунизма.

То вам је као носталгија за Земљом Недођијом. Да није опасна и убилачка, та би носталгија била смешна. Када се посматра са дистанце и у целини, у времену, онда искаче пред очи њихова нарочита заслепљеност смрћу која се јавља као органски део њихове идеологије. Примећујем да су напустили идеју о "диктатури пролетаријата". Сходно новим светским кретањима, где лево опредељени "мислиоци" сада прокламују човека као тикву без корена, српски нихилисти, без милости према својим сународницима, раде на остварењу човека-избеглице. Стварно не знам чиме они могу оправдати милион и по Срба избеглих из западних делова бивше Jugoslavije и сада, овај последњи егзодус Срба са Косова и Метохије. Исто толико, ако не и више Срба који су напустили Отаџбину и отишли у расејање. Такође, немогуће је протумачити њихово понашање према Шиптарима који живе у нашој земљи које су такође били подвргли тим новим принципима. У заједници са себи врло блиским "новим поретком", који сада жели да усрећи човечанство глобалном Утопијом у виду једног "светског села", српски нихилисти су одговорни за агресију и за све несагледиве последице бомбардовања цивилних и привредних циљева, уништавање цркава и манастира које се продужава и изводи на Косову и Метохији. Због свега овога, не могу се они сада правити невешти и у хору говорити: нисмо знали, за све су криви тамо они... И кажу: сад је време обнове, агресија је била рђав сан. Ја констатујем да комунизам очајнички покушава да заметне траг и тако избегне одговорност пред историјом за сва злодела која је починио у овом столећу. Иста је тенденција у Русији и у земљама на Западу. Увек иста аргументација: нисмо успели јер су извршиоци били глупи и недовољно су били одгонетнули све дивоте марксистичке "науке"; ми, нови (сада себе називају мондијалисти), ми ћемо сигурно успети јер смо посисали све науке. То вам је та "носталгија".

Са друге стране овдашњи заговорници круне сматрају да ће бити довољно само на престо довести неког из рода Карађорђевића и да ће ствари сместа кренути набоље. Сматрате ли Ви да се позитивне промене могу догодити тако лако, "преко ноћи"?

Сигурно је да ти добронамерни људи превиђају "задњу намеру" оних који су лансирали такву замисао. Реч је о пакленој идеји о употреби круне. Знам одакле она долази. Морам рећи да су наши противници деценијама радили и имали великог успеха у послу. Толико су удараца нанели нама, потомцима Карађорђевим, да би требало десетине књига да се све опише. Само, жив је Бог, направили су неколико грешака. Неколико превида. И као у шаху, када буду изгубили, тек онда ће схватити грешку. Када буду анализирали партију. Ако буду имали воље и храбрости.

А знајте, никаква се промена, нарочито ова за којом Србија жуди, не може остварити преко ноћи. Штета коју су нанели нихилисти је огромна. Може се поправити одлучношћу, радом и стрпљењем.

Већина ипак краља доживљава као декор једне државе, без реалне власти.

Поновићу, ако таква представа постоји код нас, у нашој Србији, таква једна лакрдијашка, водвиљ представа, морало би да буде јасно из чијег је ума потекла и ко такву једну накарадну умотворину подгрева. Само ћу ово рећи: Краљевство је најсавршенији облик управљања једном заједницом људи.

Најуспешније земље савремене Европе су монархије.

Ни то није аргуменат који би сад Србе требао да приволи Краљевини. Од како су Свети Сава и његов отац Свети Симеон - велики жупан Стефан Немања, положили темеље уређења наше Отаџбине, прошло је 800 година. Ако неко од Срба још има недоумицу како нам ваља сутра уредити ослобођену Србију, наћиће сијасет доказа у протеклим вековима да је Краљевина Србија најбоље решење. Дакле, код нас, у нашој повести, то је доказано. Не треба увек мислити да су у Европи све ствари од злата а код нас гураве, и да су Срби "сељачине" које ништа не знају нити су икада ишта знале. Итекако је знао честити српски сељак, уосталом, његово име треба писати великим словима.

НАТО агресија и насиље над српским живљем на Космету које се одвија са благословом Запада, указују да се стара Европа одрекла многих својих славних хришћанских и демократских тековина.

На самом почетку тог лудачког завојевачког похода ја сам осудио агресију на једну суверену европску земљу. И после тога, такође. То је било објављено у Француској. О томе шта је данас Европа и свет, најбоље говори управо то бесомучно бомбардовање Србије. Као да су вршили опите издржљивости на бомбе, на вештачки изазване земљотресе, отровне гасове, сваковрсна загађења природе, реакције на затровану храну, стресове код деце и одраслих... Првога дана су казали да бацају бомбе јер желе да униште садашњег председника државе. Затим, испоставило се да је пострадао народ, а тај председник је још тамо где је био. То је једна велика хипокризија. Само, не може се сада казати: ха! То нас је демократија бомбардовала и значи да она не ваља, а да је наш режим праведан и добар! Пре него што уперимо прстом на другога, извадимо дебло из ока својега и свако нека самог себе упита: ко нас је довео до тога да оволико страдамо. И још нешто, ако би се и доказало да је Европа пропала и изопштила се од Христа, значи ли да ће нама то уверење помоћи да лакше поднесемо насиље које режим чини над нама? Никако! То је по оној старој: није важно што ја трпим штету, али важно је да моме комшији цркне крава. Гледајмо ми најпре себе да спасавамо, а за Европу ни бриге.

Рођени сте у Енглеској, студирали у Итону, у II светском рату учествовали сте као пилот добровољац RAF-а. Какве сте емоције имали док су управо бомбардери Британске краљевске авијације најжешће разарали Србију уз подршку Француске у којој сада живите?

Када сам се ја борио као пилот RAF-а, онда се цео слободни свет борио против нацистичких сила осовине. Учествујући у борбама, ја сам се тукао и за слободу наше Србије. Друга је то Енглеска била и сасвим нешто друго је била она Француска, де Голова, која је пружала отпор Немачкој. Данас је то друга прича. Као Европејца, мене је нарочито погодила очита намера да се оваквим једним варварством онемогући Европа да дође до своје самосталности. Него су се сви стари европски антагонизми само упаковали и потурили јединој светској сили као кукавичја јаја. То наравно, никога од њих не оправдава, јер, учињено је насиље над свим међународним нормама понашања које су прекршене, а можда и заувек покопане. Међутим, највише ме је болело то да је садашњи режим, пре свега због своје идеологије, омогућио да Срби постану жртвени јарац и да се на српским леђима изведе промоција НАТО-а. Без доприноса овога jugoslovenskog режима, то свакако не би било могуће.

По мајчином родослову потичете од руске царске лозе Романових, како доживљавате Русију данас, поготову њен однос према Србији?

Доживљавам је, верујем, исто као Карађорђе после Букурештанског мира. После је ишао код Цара и чекао шест месеци да га прими. Сада Русију много понижавају и не требало да на Русију сваљујемо део кривице оних који управљају Србијом; однос Русије према Србији у овим последњим збивањима, исто је тако понижавајући за Русију. Ми из свега треба да извучемо поуку. Са Русијом не смемо имати односе засноване на једној преживелој доктрини која је и политички и економски доживела фијаско

Колико се Ваша четири сина и ћерка осећају Србима, потомцима Карађорђа?

Одгајити једног истинског Кнеза је велика наука. А знајте да се Србином не рађа, већ се Србином постаје. И во може да се роди у Србији и да целог живота пасе српску траву, па није Србин.

Ја верујем да смо ми, Карађорђевићи, нераскидиво повезани са старим нашим народним именом: Сарби значи - непокориви. Ни Србе ни нас, нико никада неће покорити. Зар је то морално да наша деца живе ван Отаџбине? Морамо се вратити и живети заједно са нашом браћом и сестрама, у једној, српској, домаћинској кући. Ја сам одувек веровао да ћемо се вратити, Бог ми је сведок, сада сам још више убеђен да ће Срби исправити неправду коју нам је нанео режим нихилиста. И да опет будемо једно, као што смо били и као што ћемо бити. Ја то дубоко осећам. Није ми јасно када се за неког каже "он се осећа Србином". Шта је то? Побогу, или је Србин или није, нема ту шта он да "осећа".

Осећате ли да је довољно интензиван Ваш контакт са Србијом, с обзиром на вишедеценијску физичку одвојеност од Отаџбине?

Знате, имали смо много људи који су се родили у Србији, живели у Србији, па су се показали као Срби ништавни. Наравно, непреболно је то што ми је забрањено да живим у мојој земљи. Докле год живимо, морамо се надати да ће нам Бог дати прилику да служимо Србији. Нарочито подвлачим - служимо.

Србија се налази у вакууму као никада у својој историји. Куда даље? Шта нам је чинити?

Мислим да сам био довољно јасан у одговорима: збацити овај режим који је Србију довео на ивицу бездана, одрећи се Jugoslavije, променити Устав, прогласити Краљевину. А после, на посао. Као победници. Као Срби. Као браћа и сестре. Хвала Вам. Живела Србија!