СРБИЈА.
МОНАРХИСТИЧКА АЛТЕРНАТИВА?

Њ.К.В. Кнез Александар Павла Карађорђевић дао је интервју парискоме ФИГАРО МАГАЗИНУ. Дајемо у целости превод његове изјаве, која се односи на тренутну ситуацију на југу Србије.

петак, 29. децембар 2000.

Рођен 13. августа 1924. у Лондону, Кнез Александар од Југославије потиче у правој линији од Карађорђа, оснивача последње српске династије, проглашене 1808. Његова мајка, Кнегиња Олга од Грчке је од Романова, ћерка велике војвоткиње Јелене, унуке цара Александра II, жртве једног атентата који су починили нихилисти 1881. Његов отац, Павле је братанац Петра I, умрлог 1921, чији наследник, његов син Александар беше убијен у Марсељу, 9. октобра 1934. Поставши Регент краљевине, Кнез Павле је оборен војним ударом 27. марта 1941. по налогу Лондона. Издајници официри поставили су на престо једног малолетника од 17 година који ће имати да влада 10 дана. Ни по коју цену Енглези нису хтели српску неутралност, која би могла да сачува краљевину по страни од сукоба са III Рајхом. Реал политика Велике Британије жртвовала је Србију. Канцелар Хитлер је 6. априла наредио бомбардовање Београда. Забележено је 20.000 мртвих. Како би остварио свој успон, Тито је добио од Черчила абдикацију малог краља у лондонскоме егзилу. Од тада, ништа није могло засметати комунистичком таласу који је запљуснуо источну Европу. Хладноратовски социјализам потрајаће у Југославији све до пада Милошевића, 5. октобра 2000.

Ј.М. Верноше

Ономад, имао сам дужи сусрет са председником Коштуницом у Београду и управо сам разговарао са њим овде у Паризу. Заједно, ми смо евоцирали могућности новога сукоба на Косову. Нажалост, данас то није некаква школска хипотеза. Наши погледи на то питање савршено су у складу и Војислав Коштуница, који је човек једног изузетног интелектуалног распона, одлично је схватио да се ја не мешам у послове Србије како бих пореметио политичку и моралну обнову.

Сада се умножавају упади терориста у региону Бујановца уз активну помоћ КЛА и милиција Хашима Тачија. На два дана пред своју посету Паризу, на страници Фигаро-а, Коштуница је подвукао двосмислену улогу Американаца и подземну финансијску подршку САД албанским терористима. Наравно, ми примамо са одобравањем најављену намеру председника Џ. Буша, да своје маринце са Косова повуче. Али, да ли ће то одвратити невладине организације и друге снажне америчке лобије на које је указао Коштуница, да наставе са својом работом уништавања Југославије?

Дипломатским речником, Коштуница данас каже оно што је много снажније написао у ИЗМЕЂУ СИЛЕ И ПРАВА, својој књизи која је изашла у јуну месецу. Наводим: "Прави циљ НАТО-а није мир већ потпуна окупација Србије". То је наслов једног поглавља књиге која се завршава са: "Било да је реч о Хитлеру, Стаљину или Клинтону, мондијалистички планови су засновани на сили и лажи"... Уистину, ову анализу једнодушно деле све српске демократске снаге. Био сам у прилици да то проверим приликом многобројних сусрета у Србији, како код политичара, тако и у Генералштабу или код црквених достојанственика. Лидер Демократске странке Зоран Ђинђић, сто одсто дели ово мишљење. На ту тему, он уосталом не ублажава своје речи. Ових дана је изјавио да је рат неизбежан, ако други и последњи пролаз између Србије и Грчке буде пресечен од стране албанске гериле. Први се налази на Косову, не треба да цртам!

Наравно, став Београда се може учинити нешто мало параноичан када се гледа из Париза или Лондона. Али чињенице саме говоре. За годину дана КФОР-овог протектората на Косову, Албанци су извели 4 852 напада на Србе и убили њих више од хиљаду. Разумимо се како ваља. Није реч о некаквој албанофобији. Србима и Албанцима је судбина одредила да живе заједно у миру. Помирење не представља никакав проблем за огромну већину у обадве заједнице. Ја говорим о борбеној мањини и терористима које подржавају извана. Почевши од САД, које имају, сад се то зна, двогуб (дволичан) говор.

Да би уништили оно што бих назвао БРАВУ СРПСКОГ СУВЕРЕНИТЕТА на Балкану, неки су се повезали са ђаволом. Идеја велике Албаније, која би обухватила Македонију и Косово јесте чисто лудило.То је управо та идеја која сваки Божји дан убија на Косову, не само Србе, већ и много Албанаца... То је та убилачка идеја која нас право води у нови пожар на Балкану, можда већ на пролеће. Сви званичници на Западу то знају и то је оно због чега је Коштуница дошао, како би о томе разговарао са председником Шираком.

Чињенице, нажалост, саме говоре. Више од хиљаду мртвих за годину дана, не бројећи 314 војника КФОР-а, убијених на овај или онај начин. Више од хиљаду особа је киднаповано, 90 цркава и манастира је опљачкано и срушено, православна гробља су оскрнављена, 250. 000 Срба је ПРЕМЕШТЕНО, то јест избегло из покрајине... Биланс политике хуманитарног уплитања је језив. Зарад постовања ПРАВА ЧОВЕКА - сада се зна да су злочини Милошевићевог режима били увелико преувеличани ради оправдавања НАТО акције - Запад је подржао једно ново етничко чишћење! И коалиција, која је оборила на колена Србију, уништену двомесечним бомбардовањем, та иста коалиција је сада неспособна да обузда 5000 терориста које је она сама обучила и опремила! Управо то лудачко чињенично стање је оно које сутра може да нас опет гурне у пакао.

Коштуница, ја сам сведок, као и све наше политичке главе, не могу а да не виде чудну коинциденцију између поновног раста напетости на југу Србије и парламентарних избора. Није реч, наравно, о томе да се свуда види завера, али, на крају крајева, све се одвија као да демократска обнова Србије иде у супротном правцу од геополитичких интереса мондијалиста у региону. Недавна и давна повест, неумитно осветљава садашњост. Србија је, као и увек, у стеги између различитих апетита. Немачка и Турска, ти велики пријатељи Клинтонове Америке, желе да ојачају њихове заједничке доминантне позиције у источној Европи. Ради тога, Србија, суверени ентитет, мора нестати. И због тога ја остајем у уверењу да је обнова монархије права будућност за Југославију. Суверена нација, има јаку потребу за уједињујућим симболом.