СРБИЈА СЕ НЕ МОЖЕ ВОЛЕТИ
НА ЕНГЛЕСКОМ ЈЕЗИКУ

Одговори Кнеза Александра на питања
Господина Драгана Ј. Вучићевића

"Ексклузив", Београд

Иако је породици ЊКВ Престолонаследника Александра Карађорђевића већ увелико враћено држављанство и имовина Ви и Ваша породица још нисте добили југословенске пасоше. Зашто?

Треба појаснити. Никоме из породице још није враћена имовина. Дворови на Дедињу су само дати на коришћење. Али, пре свега, желео бих да кажем да ми се уопште не свиђа цела та прича о имовини Карађорђевића и нагађања која се из тога изводе. Одувек сам говорио и писао о потреби да се имовина коју су комунисти конфисковали, најпре мора вратити нашој Цркви, затим грађанима (њих је много) и тек после члановима наше породице. То је моје чврсто уверење, дакле, ја мислим да Карађорђевићи не би смели да прихвате било какву привилегију, да буду изнад Цркве и народа. Ми смо били владарска породица, сада то нисмо. Колико ми је познато у нашој земљи је сада републиканско уређење, истина врло чудно. Још се живи по законима које су донели комунисти.

Када је реч о поштовању закона о укидању Указа о одузимању држављанства и имовине породици Карађорђевић, који је донела Савезна скупштина на седници Већа грађана и Већа република крајем фебруара ове године, желим да подсетим да је од десет забрањених са листе срамног Указа од 8.марта 1947. године, у животу нас троје. Мени је враћен пасош, чека да ми буде уручен у Амбасади у Паризу, али за мог сина Душана процедура је још у току, моја супруга, Кнегиња Барбара није добила пасош. Ја имам још три сина и кћер. Познато ми је да сличном шиканирању нису били изложени остали чланови породице. Дознао сам да моја Кнегиња не може добити наше држављанство зато што је рођена у Чешкој! Према томе, закључио сам да се наставља са прогањањем Карађорђевића. То је врло ружно, али надам се, заиста, да ће превладати разум.

Васа супруга ЊК Кнегиња Барбара изјавила је недавно да иза одуговлачења са држављанством "можда стоји нека завера" (цитат по агенцији "Бета"). Каква и чија?

Верујте ми, од како је Кнегиња дознала да не може добити пасош, који јој удајом за мене припада, имам много тешкоћа да је убедим да су ствари у нашој земљи кренуле у добром правцу.

Да ли мислите да је у реду то што је породица Карађорђевић пре свих добила део одузете имовине? Велики је број потомака предратних угледних Срба који су се већ јавно побунили против ове "неправде"...

Поновићу: није још донет Закон о денационализацији, о враћању отете имовине. Безакоње још траје. Жао ми је да многобројни наши грађани због "давања на коришћење" дворова на Дедињу сматрају да им је учињена неправда. Желео бих да знају да у тој неправди ја не учествујем. Одувек сам поштовао Карађорђеву изреку "Хоћу са вама, али нећу пред вама".

Ваше Височанство, јесте ли оптимиста по питању скорог повратка монархије као државног уређења у Србију и Југославију?

Оптимиста јесам јер знам да је краљевина најбољи облик уређења за нас Србе. Само не треба наглити. Не може се то остварити преко ноћи. Потребно је испољити највећу могућу озбиљност, трезвеност, не би ли се зауставило експериментисање са српским народом. Не сме се дозволити да буде исмејана и та велика узданица, неподношљива ми је и помисао да би се могло прићи реализацији једне тако свете творевине са личностима из оперете.

У каквим сте односима са ЊКВ Престолонаследником Александром и како процењујете његове иступе у јавности?

Нека о томе суди нас народ. Српски народ нека процени, нека извуче закључке и поуке. Ја никоме не судим, нити ми је жеља да било коме држим придику у новинама, поготову одраслим особама.

Једном приликом сте изјавили да у краљевској кући Карађорђевића млађи, на жалост, више не слушају старије. Да ли се до данас нешто променило, упита ли Вас некада ЊКВ Престолонаследник Александар за мишљење или какав савет?

Сви су страдали, па и ми. Комунисти су се нарочито трудили да упропасте српску породицу. Имали су много успеха у том злехудом послу. Ипак, свакоме је дат разум, дата је свакоме могућност да увиди своју грешку, да се искрено покаје, од Бога измоли опроштај и поправи се. Предуслов је одрицање од гордости. Онај коме успе да се сажали над собом, сажалиће се и над својим ближњима. Ако се родите као српски кнез, онда вам ваља стицати врлину, никако себе градити у осионости и немилосрђу. За свакога човека то важи, постизање честитог живота и краја достојног једног хришћанина, велики је циљ. Ја знам да је онај који поштује своје родитеље способан да поштује и друге, старије од себе. За онога који није поштовао своје родитеље, каже се да нема будућности, ма колико живео. Што важи за све људе, важи и за кнежеве.

Да ли сте склони да се сложите са заступницима тезе према којој неке партије манипулишу ЊКВ Престолонаследником?

Ако би било основано то што кажете, онда би се тиме само оснажило моје уверење да још никако нисмо прекинули са најцрњом праксом којој су прибегавали несрећни југословенски комунисти. Погубно је за народ када се манипулише српском Црквом, српским кнезом, када се поткопавају стубови на којима почива наша држава. Крајњи резултат таквог деловања је несрећа за наш народ, за све ни криве ни дужне. Када се Црква вређа, када се, не дај Боже, манипулише неким од Карађорђевића, онда се починиоци таквих злочина ругају српском народу, на крају крајева себи се ругају, себе узјахују и од себе праве ругобу.

Прати Вас чувење најитригантнијег члана краљевске куће. Добар део овдашње јавности не зна детаље Вашег бурног живота, па би можда сада био прави тренутак да присетите неких најузбудљивијих тренутака у свом животном веку?

Ускоро ће бити објављена књига са много тога. Највише што волим је да се сећам будућности. Будућности српске двеста година после подвига српског Вожда Карађорђа. Ускоро је годишњица. Моја је жеља да се Србија усправи, да престане њено робовање југословенству и утопијама, да у ново хиљадулеће закорачи посветивши се себи, својој деци, својој будућности. Превише је дуго Србин бринуо туђу бригу.

Зашто сте и како постали пилот РАФ-а и планирате ли да можда поново полетите изнад Србије у неком моћном војном ловцу као што сте учинили новембра прошле године?

Пилот РАФ-а сам постао јер смо били изгнани. Нисам могао да се борим против непријатеља под српском заставом, то је мој велики бол, али сам се борио како сам могао. Рат сам окончао са хиљаду сати борбених летова. Врло сам поносан на прошлогодишњи мој лет на "супергалебу" у тандему са пуковником Јокићем. Сад сам почасни пилот ратног ваздухопловства и ПВО. Опет имам своју униформу. Пред Други светски рат ја сам био најмлађи каплар југословенске војске. Што се тиче летења, у одличној сам форми, сутра могу летети. Али, сада није време за лична уживања. Један лет у борбеном авиону кошта много, није сада време за парадирање.

Без сумње, уз сестру ЊКВ Принцезу Јелисавету, у својој породици најбоље говорите матерњи српски језик, да ли и Ваш син ЊКВ Кнежевић Душан српским језиком влада тако добро?

Мој син, Кнез Душан, пролетос је окончао своје студије на канадском Универзитету Мек Гил, сада је дипломирани политолог. Намерава да се настани у Београду и овлада српским језиком. Већ је имао више часова из српског језика и добро напредује, брзо учи. Говори енглески, немачки и француски. Овде смо прославили његов 24 рођендан. Одушевљен је својом Отаџбином. Своје студије наставиће у Београду.

Најјачи аргумент у устима противника реститурације монархије јесте тај што ЊКВ Престолонаследник не зна српски језик. Какво је Ваше мишљење о овој чињеници?

Говорити и писати свој језик је насушна потреба. Немогуће је волети Србију на туђем језику. Прво, не може се разумети Света Литургија, затим, историја и све оно од чега се састоји наш идентитет. Мислим да онај који хоће може да научи. Потребна је воља и љубав. Знам доста странаца који су научили наш језик.

Ваше Височанство, како Вам се чини Србија годину дана после демократске револуције? Шта бисте саветовали овим новим властодршцима?

Уопште ми се не свиђају "револуције". Преврати никада ништа добро нису донели. Више бих волео да се говори о покушају промене.

Када ме питате да Вам и одговорим: пре годину дана био сам весео, срећан, надао сам се да је започело ослобађање од полувековне диктатуре југословенских нихилиста, ослобађање од безбожног поретка који је много зла нанео српском народу. После годину дана, видим да је много времена изгубљено и да није обновљен међусрпски дијалог. Не мислим само на неопходни дијалог између Србије и Црне Горе, већ на преко потребан српско-српски разговор и договор о избору будућности. Дијаспора је још увек по страни. Нису се обуставила српско-српска трвења. Политичким странкама је важнија њихова будућност и тренутни бљесак на политичкој пијаци од будућности целог народа. Такође, видим да на сцени преовладава скандал и борба лидера за превласт. Зашто се заборавља како је прошла Србија 1813. године, када су нахијски кнезови сваки за себе водили своје локалне политике и један по један отказивали послушност Вожду Карађорђу? Заиста је потребно излечити се од болести упоједињавања. Сабрати се, осаборити се, под једним стегом. Престати са расипањем времена и живота који су нам од Бога.