БРИШИ КНЕЗА ДРЖИ СЕ МОШЕ

Владимир Јанковић, ЕКСПРЕС ПОЛИТИКА,
понедељак, 2. септембар 2002.

Кнежеви Александар и син му Душан и Кнегиња Јелисавета Карађорђевић обратили су се недавно писмом председнику владе Србије Зорану Ђинђићу, са молбом да учини што је у његовој моћи како би се здање Новог двора у парку који већина Београђана и даље назива ''Пионирским'' (реч је о згради Председништва Србије) вратило претходној намени и поново понело назив Музеј Кнеза Павла.

- Кнежеви и Кнегиња ово чине искључиво зарад користи народне. За себе не желе никакву добит и било какав лажни сјај. Писали су господину премијеру, али он, за сада, није нашао за сходно, или није имао времена, да одговори - чујемо од Миодрага Јанковића, директора Цивилног кабинета Његовог Краљевског Височанства Кнеза Александра Карђорђевића.

- Жеља да се двор у којем још седи председник Србије врати и да ту опет буде музеј преточена је у племениту акцију чијим би повољним исходом Београд и Србија само добили на угледу. Немам ништа против поклоника комунистичког покрета, али и они су сами свесни да у овом народу, чине огромну мањину.

- Следбеници Моше Пијаде, Марксовог преводиоца, превратника, робијаша и интернационалисте, тврде да је Музеј Кнеза настао као плод таштине и нарцисоидности човека коме се пребацује да је био гори од кабадахије Наполеона, извозника француске револуције и вируса смрти у Европу. Честитога Кнеза Павла посвећеног племића, са оксфордском дипломом историчара уметности и добрим везама у свету, пореде са чудовишним императором кога је Кутузов самлео у Русији. Такве компарације потпуно су несувисле - казује Јанковић и наставља:

- Десет дана пошто је на свет дошао његов први син, Александар (13. августа 1924), Кнез Павле је затражио од Његовог Величанства Краља Александра да се оснује музеј. Србија тада, практично, није имала националну музејску установу, збирка је била распарчана на три дела. Захваљујући познанствима са Кенетом Кларком и Бернаром Беренсоном, најугледнијим историчарима уметности Старог континента тога времена, и другим имућним љубитељима уметности са свих меридијана, Кнез Павле је од Београда направио респектабилно уметничко средиште. Кларк и Беренсон ће се доцније појавити као донатори Музеја - напомиње ''Експресов'' саговорник.

- Када се Краљ Александар са породицом, године 1932, из Новог двора преселио на Дедиње, одмах се почело са преуређивањем здања. Музеј Кнез Павла је, попут драгуља на вазда сивом балканском тлу, блистао од 1935. до 1945. године. ''Онда је Кнезу учињена велика непрацда. Плакета Моше Пијаде и данас стоји тамо, а зна се шта је он учинио српском народу. Кнез Павле је 'заборављен', ни плакету није добио, што је прави безобразлук типичан за нихилисте'', апострофира директор Јанковић.

- Кнежеви и Кнегиња су захвални председнику САНУ Дејану Медаковићу, као и члановима Савета Народног музеја у Београду Ирини Суботић и Драгомиру Ацовићу, који су се заједно са директором Музеја господином Тасићем, позитивно изјаснили о овој идеји. Када би Музеј Кнеза Павла био враћен у Нови двор, могли би се растетретити депои Народног музеја, а и уметничка дела непроцењива вредности не би више пострадавала у крајње недоличним условима, већ би била похрањена у складу са елеменарним критеријумима науке која се зове музеологија. Овако се догађа да се платна, крај отворених прозора, топе на 33 степена Целзијуса - опомиње наш сабеседник.

- Кнежеви и Кнегиња траже само да се Музеј Кнеза Павла врати где је био и да му се врати име. Не желе, ни на који начин, да оштете данашњи Народни музеј. Није им, такође, ни на крај памети да сугеришу поставку, да они одређују шта ће бити изложено. О поставци ће дискутовати меродавни људи Народног музеја. Музеј Кнеза Павла, кога је - да се подсетимо - Краљ Александар 1933. године поставио за директора свих музеја Краљевине Југославије радио би под окриљем Народног музеја. И тако ће се у националној музејској установи отворити нови простор, на ползу и задовољство стручњака, кустоса, уметника и поклоника уметности - констатује Миодраг Јанковић, директор Цивилног кабинета Његовог Краљевског Височанства Кнеза Александра Карађорђевића.

ЕНГЛЕЗИ, РУСИ И СРПСКЕ ЗАМЛАТЕ

- Комунистима је пошло за руком да дубоко у свести народа усаде флоскулу како је Кнез Павле - издајник. А честити Кнез је, видевши у освит пролећа 1941. године. какав погром прети, био спреман да се саможртвује не би ли избавио српски народ из крвопролића. У томе су га, нажалост, спречиле велике силе, Велика Британија и тадашњи Совјетски Савез, али и неке српске замлате, међу којима и поједини официри што погазише заклетву и допринеше пучу од 27. марта, хранећи тако болесно ткиво српске несреће која се ево, до данашњих дана наставља - истиче до Миодраг Јанковић, додајући да је, све до Кнеза Душана, Александровог сина, Кнез Павле био једина глава са факултетскиом дипломом у лози Карађорђевића.