Говор Кнеза Александра на откривању споменика Њ. К. В. Краља Александра I Ујединитеља, у Врњачкој Бањи, 28. јула 2006.

Ваше Преосвештенство, часни оци, браћо и сестре

ПОМАЖЕ БОГ

Показало се још једном да је време најправеднији судија.

Једна велика неправда која је учињена пре шест деценија данас се исправља.

Споменик Краља Александра, мог племенитог стрица враћен је на своје место. Показало се да је план безбожних комуниста да владају вечно нашом Отаџбином био само авантура. Неуспела.

У исто време са карте Европе нестао је и последњи траг Краљеве творевине која је настала у крви и страдању српских хероја. Показало се да је његова идеја о моћној балканској краљевини која ће скућити све Србе под један кров, заједно са сличним словенским народима била недостижна.

Србија се сада враћа себи, а њен храбри краљ и визионар враћен је ево у у Врњачку Бању.

Вратимо се и ми себи.

Ми, који смо надживели и Југославију у свим њеним облицима. И комунизам. И који смо доживели да се српски барјак поново завијори на јарболима, сада имамо задатак да нашу Отаџбину поново учинимо земљом марљивих и честитих, храбрих и богобојажљивих, племенитих и достојанствених људи.

Људи који су равни сваком европљанину, као што је наша Отаџбина равна свакој европској земљи. Али то треба показати и доказати. И радом и поштењем и оданошћу и истрајношћу и самопоштовањем.

Саберимо се око наше љубави према Отаџбини. И учинимо онолико колико нам је Бог дао да учинимо. То је обавеза сваког од нас.

Као Карађорђевић и потомак Вожда Карађорђа, као синовац Краља Александра и син Кнеза Павла, своју обавезу сматрам утолико већом. И по њој се равнам. Нека би ми Бог дао снаге и времена да свој дуг Отаџбини испуним до краја.

Прионимо браћо Срби.
Као некада наши преци.
Србију, нашу Отаџбину треба обновити.
Вратити јој достојанство и углед.
То смо дужни нашим прецима.
То смо дужни нашим потомцима.
То смо дужни нашој Отаџбини.

Христос посреди нас.