Речи изговорене на месту враћања некадашњег споменика Његовом Краљевском Величанству Александр I Ујединитељу,

Драга браћо и сестре, помаже Бог

Од мог последњег сусрета са Краљем Александром протекло је готово 72 године.

Сећам се да је то било крајем августа 1934. године на Бледу када је мене и престолоналедника Петра испратио на пут у Енглеску.

Тај сусрет и последња успомена на Краља Александра урезани су дубоко у моје сећање и ништа их не може избрисати.

Био сам десетогодишњак и данас после толико деценија у мом срцу су исте емоције према мом стрицу - великом и племенитом Краљу Александру.

Убрзо био је жртва злочина и његова је смрт за мене један од оних губитака које време не може да залечи већ боле истом снагом до дана данашњег.

Још је болнија неправда која је нанета успомени на Краља Александра током педесет година комунистичке диктатуре. Неправда која је нанета и нама другим члановима породице, али и нашој Светој Цркви и целом српском народу.

Дошло је време да се ране лече и неправде исправљају.

Одлука грађана Врњачке Бање и њеног градоначелника господина Џамића да врате споменик Краља Александра је племенита и доказује да ниједна неправда и ни једна лаж не трају вечно.

Дирнула ме је њихова намера и ја сам им због ње захвалан.

На месту пред којим стојимо биће враћен споменик Краљу Александру као симбол трајања српског народа и као симбол величине овог владара који свој живот и своју смрт посветио свом народу.

Нека је слава и хвала Краљу Александру Карађорђевићу.

Слава нека је Отаџбини Србији и српском народу.

Слава Богу сада и увек и у веке векова.

Христос посреди нас!

Врњачка Бања 23. маја 2006.