Париз 20. август 2003.

Са забринутошћу пратим догађања везана за приватизацију великих државних и друштвених предузећа. Посебно забрињавају околности под којима се та приватизација често врши, као и последице које може имати по нашу Отаџбину.

Недавни догађају у Аранђеловцу, у предузећу “Књаз Милош“, опоменули су ме а надам се да су још више опоменули креаторе приватизације да се у оваквим процесима грешке чине једном а последице су дуготрајне. Одлука да се из националне својине отуђују природни ресурси је чудна и доводи у питање компетентност (или неке друге квалитете) људи из врха српске државе који су се одлучили на ову трговину.

Оно што је од Бога дато нашем народу и што су генерације сачувале и унапредиле не сме се, тренутном одлуком политичких епизодиста, олако отђивати и још давати на управљање странцима. Обавеза сваке власти управо јесте да сачува националне ресурсе јер они припадају и будућим генерацијама исто онолико колико су припадали прошлим или данашњим. Стога је распродаја националних ресурса штеточинство којим се угрожавају наши потомци и будућност наше Отаџбине.

У том смилсу позивам представнике српске власти да одустану од често неоправдане распредаје националне привреде а да више напора уложе у њено очување и унапређивање.