ОСТРУЖНИЦА

Четвртак 9. мај 2002.

На позив председника СО Чукарица Кнежеви Александар и Душан учествовали су на Свечаној академији у Остружници, која је одржана поводом 198-огодишњице Прве устаничке народне скупштине.

Градоначелник СО Чукарице господин Алимпић
поздравља Кнеза Александра

По српском обичају Кнез Душан послужен је хлебом и сољу

Пре Академије кнежеви су присуствовали служби у Храму преноса Моштију Светог Оца Николаја и Литији. Служио је Владика Хвостански Атанасије (Ракита).

Кнегиња Јелисавета била је, такође, гост прославе

Литија

Кнез Александар, Кнегиња Јелисавета и
Кнез Душан на Свечаној академији

Кнез Александар обратио се учесницима Академије следећим речима:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Драга браћо и сестре,

Са узбуђењем сам прихватио позив председника Скупштине општине Чукарица господина Зорана Алимпића да присуствујем овој свечаној академији која се одржава у част мога славног претка Карађорђа и његових устаника. У мислима и у сећању бићемо у првим данима 1804. године, на Скупштини у Остружници.

Овде је Карађорђе боравио и одавде је руководио припремама за опсаду и заузимање Београда. Скупштина у Остружници je догађај од највећег значаја за модерну српску државу. За две године ће се навршити двеста година од Карађорђевог устанка и добро је да се новим генерацијама изнова прикаже какав је то велики догађај био. Када нас је, после толико мучења, опет огрејало сунце слободе.

А то се десило јер су се Срби тада сложили, сложили се најпре у Орашцу, где су себи изабрали вођу, сложили се овде у Остружници. Није им било лако, али су се ипак сагласили. И, та година је, после великих напора самог Карађорђа, завршена успешно. Била је то велика година и по опасности за устанак, али ја је видим пре свега као годину српске слоге, жарке жеље да се Србија ослободи од турског јарма. Била се тада ОСАБОРИЛА наша Србија и добри резултати нису изостали.

Много је било жртава за слободу, много. Али било је, исто тако, и много љубави према свом роду. И то је нешто што се мора увек понављати. Без велике љубави према Србији која се у народу испољила, не би било устанка.

Сетимо се и рецимо да је тих година наш народ живео изузетно православно. Поштовани су сви постови, а Карађорђе је увек давао пример. И то је, по мом мишљењу, значајан предуслов за САБОРНОСТ. Он је истински био са народом.

Много сам слушао и читао о Карађорђу, али, верујте ми, увек мислим да недовољно знам и увек, као данас, пред вама, стајао бих мирно пред успоменом на њега, толико је моје дивљење и поштовање.

Нарочито ми је узор његова озбиљност. Карађорђе је испољио велику одговорност пред задацима који су му били поверени.

Прилика је ово да се присетимо прегнућа Вожда Карађорђа и његових сабораца, озбиљности и преданости са којима су приступили ослобођењу и обнављању своје државе, као и жртава које су положили у њене темеље.

Прилика је да сада, управо из Остружнице, сагледамо два протекла века српске историје обележене напорима и жртвама генерација и генерација, чији први циљ беше бољитак и напредак и да у то име позовемо на одговорност и жртву људе којима се налазе на челу наше Србије. Можда ово време од њих тражи мање жртве од Вождове али ће зато, ако им је стало до будућности Србије и српског народа, морати да уложе много више озбиљности и одговорности.

Разуме се, ми сви, морамо заједно, све учинити да Србија преживи.

То је највећа жеља коју могу исказати у ове дане Васкрса Христовог.

Живела Србија!

После званичног дела Академије чланови глимачке секције извели су за госте драмски приказ Првог српског устанка.

Кнез са младим тумачем Вождовог лика

Кнежеви Александар и Душан и Кнегиња Јелисавета
са младим глимцима

Кнез Александар са Владиком Хвостанским Атанасијем Ракитом