Париз, 17. фебруар 2008.

English version

Стогодишњи терор који се над српским народом спроводи на Косову и Метохији крунисан је данас некаквом независношћу која је подржана од појединих земаља западне демократије.

Данас када се Европска унија наругала сопственим принципима и поткопала сопствене темеље, бесмислено је размишљати о међународном праву и правди. Данас треба размишљати о нашем народу који остаје заточен на територији противприродног и противправног политичком монструма, рођеног у безакоњу, крви и терору. Данас, и управо данас, треба размишљати о повратку украденог дела наше територије.

Позивам све Србе у Отаџбини и расејању да ни једног тренутка не забораве на своју браћу и сестре на Косову и Метохији, браћу и сестре који су житељи јединог концетрационог логора у Европи на почетку 21. века. Позивам их да својом солидарношћу, својом љубављу и својим молитвама олакшају тегобне дане који су пред њима.

Позивам све политичке чиниоце, а посебни власт, у Србији да са пуном озбиљношћу и одговорношћу спроведу све што је у њиховој моћи и заштите свој народ и своје светиње на Косову и Метохији.

Срамота која се данас догађа пред нашим очима није прва неправда нити први злочин који се чини српском народу. Из тог нашег искуства треба да будемо свесни да Косово није изгибљено док год је део нашег бића. Косово смо у својој историји већ губили, као што смо га и враћали. И вратићемо га поново, снагом своје вере и непристајањем на злочин и неправду који су нам данас нанети.

Христос посреди нас!

Александар