Полако се привикавам да живим овде. Србин сам, али и грађанин света, имам три држављанства - енглеско и лихтенштајнско по земљама живљења, Југословенско које сам добио јануара ове године. Практично, на сваком од ових места осећам се као код куће...

Кнез Душан Карађорђевић, син Кнеза Александра и Кнегиње Барбаре од Лихтенштајна, прима госте у свом београдском офису у улици Мајке Јевросиме. Собе су пуне слика, књига и икона - за који дан ће и слава Свети Андреј Првозвани, коју славе сви Карађорђевићи по свету. Млад је (тек му је 25), образован (завршио по свету разне школе), надасве вољан за бизнис. Управо стажира у једној увозно-извозној фирми, у чему му помаже знање три светска језика. Српским солидно влада.

СТУДИЈА О КАРАЂОРЂУ

Мало је познато потомак најдуже Српске лозе, после универзитета у Монтреалу, студира данас и на факултету политичких наука, где му је на трећем степену ментор професор Драган Симеуновић. Изабрао магистарски рад о политичким идејама Карађорђа, и објашњава зашто:

Зато што није много ствари код нас написао о његовим политичким идејама. Пре свега о спољним и унутрашњим сукобима тога времена, о томе како је успео да их превлада и да оживи српски народ под притиском великих сила. Реч је, нормално, и о његовом израстању у великог Вожда, у несрећним приликама тадашње Србије. Ако би ме питали шта би, по мом, урадио данас Карађорђе кад би код нас видео актуелну политичку сцену, мој одговор би био - вероватно би се повукао у неки манастир да размислим. Потом би започео - нешто ново.

На питање који су ми овде главни пријатељи, с ким се дружи, на која места излази, Кнез Душан каже:

Главни ослонац ми је тетка Јелисавета. Држим у офису чак и слику њеног парфема, који се овде, како чујем, добро продаје. Ослонац су ми и полубраћа по оцу, из његовог првог брака с Маријом Пијом од Савоје, који живе у Њујорку. Има људи с којима у слободно време идем на сплавове и у Раковици, шутирам фудбал, чак и организујем турнире с Трифкетом.

За Кнеза нема табу тема, па о односима с осталим делом родбине у двору кратко каже:

Немамо никакав контакт. Не виђамо се, Осим преко новина. На славља нас не зову јер су разне ствари међу нама нерачишћене. То је тужно, али се, нажалост, догађа у породицама. Свака фамилија има проблеме, па их има и наша. У Бели двор уопште не идем - са оцем и мајком посетио сам га први пут 1995. и кад смо ушли у очеву дечју собу, која је остала нетакнута, схватио сам да се нешто у њему тог тренутка откинуло. Мало је рећи да је био тронут. После сам двор виђао само у пролазу, из свог аута.

Потомце Кнеза Павла предузели су, како сами кажи, код адвоката мере да се утврди да ли је његова имовина још тамо где је била. Има индиција да је понешто изнето из куће (''ја немислим да је то моје, да то треба ја да узмем, али нас занимају чињенице'').

ОПТИМИЗАМ СА РАЗЛОГОМ

Кад је реч о брду код Крања, мој отац и тетка Јелисавета тужили су пре шест месеци Словенију Суду за људска права у Стазбуру, јер сви грађани те земље имају право на приватну имовину. Немају је само Карађорђевићи.

С напоменом да је ''и мало жалостан кад види како су друге земље вратили племству њихова добра'', унук Кнеза Павла каже:

Долазећи овамо, бојао сам се да ћу затећи страшне ствари, и био изненађен како све фунционише нормално. После сам, међутим, схватио да је мој утисак ипак био површан. Људи су овде невесели. Такви су чак и они који имају посао и сигурну плату, али је та плата мала за живот. Али, кад у шетњи Кнез Михаиловом видим како сви млади знају језике, и како расте интересовање странца улагање у Србију, мој оптимизам је већи.

На монархију принц Душан гледа као припадник једне монархије која овде има јаку традицију.

Обилазио сам српска села и видео како ме сви људи примају с доста емоција. Не знам каква је будућност ове земље, уопште је тешко говорити да ли је могуће поново успоставити монархиу, али све је могуће. Па погледајте шта се у Европи променило у последњих петнаест година! Иншалах, што кажу у неким крајевима. Нек се спроводи воља Божја

ИЗБОРИ

Не бих могао да кажем да ли је мојим политичким определењима ближи Коштуница или Ђинђић. Обојица имају у квалитете и недостатке, при чему се мора имати у виду да бити на функцији у оваквој земљи уопште није лако. Лично сам уверен да су људима овде досадиле политичке свађе и мирење - тешко да ће их на ове изборе изађи довољан број.

ЖЕНИДБА

На питање личне природе (''Да ли се ускоро жените?''), Кнез Душан одговара с осмехом.

Млад сам, има времена. Знате, мени су родитељи већ са осам година ''протерали'' из Француске у Енглеску, да тамо учим, и од осме године живим практично сам. Те прве ноћи у колеџу, у другој земљи ја сам био једино дете које није плакало. Очврснуо сам кроз ова времена.