Разговор Кнеза Душана са госпођицом Дијаном Милошевић објављен у недељнику Блиц њуз, 23. октобра 2002.

Име и презиме: Душан Карађорђевић
Рођен: 25.септембра 1977.
Хороскопски знак: Вага
Титула: Кнез
Омиљене теме: живот, филозофија, историја, политика
Музичка композиција: Ромео и Јулија
Глумац: Ентони Хопкинс, Ал Паћино, Роберт де Ниро
Јело: сармице у зељу, пршута, гибаница
Пријатељи: углавном из детињства

ОДРЕЂЕНО РОЂЕЊЕМ: Он је син Александра и унук Павла, зове се Њ. К. В. Кнез Душан Карађорђевић. Овај двадесетпетогодишњак вратио се у своју земљу да би, како каже, усавршио образовање. Тако смо га и упознали - по препоруци професора Драгана Симеуновића са Факултета политичких наука у Београду на којем је Душан постдипломац.

- Школовао сам се у Енглеској, од осме до 18. године. Практично од малена био сам ''стављен у затвор''. О томе је било заправо одлучено већ самим мојим рођењем, мој отац је учио на Итону. Ја сам завршио у Харолу, више ми се допадао као избор. Када сам шетао по школском дворишту Итона било ми је некако велико и мало сам се уплашио, све је било задивљујуће. Временом проведеним на Харолу јако сам задовољан - каже.

После школовања на Харолу узео је годину дана паузе, није био начисто на који универзитет жели да иде. Ту годину искористио је да упознаје свет, путује и ужива у слободи, али и да ради. Радио је за УНЕСКО у одсеку за Средњи исток. Бавио се и протоколом, шефовима држава када су долазили.

- Упознао сам краља малих принципата из суседства Конга. Дошао је са великом пратњом где су сви били обучени у традиционалне ношње. То ме је импресионирало јер никада нисам видео афричког краља да тако упадне у сред Париза. Девојке су се бацале на земљу и клањале му се на коленима просипајући латице цвећа под његове ноге.

КУРС ЛИДЕРСТВА: Потом Душан одлази у Африку са групом школских пријатеља. За ту авантуру каже да је био курс лидерства.

- Пењали смо се на Килиманџаро, 5894 метра високу планину, највишу у Африци. Последњег дана похода мене су изабрали за вођу. Требало нам је четири дана да се попнемо а последњи је био најтежи јер су сви били исцрпљени. Било је јако тешко због недостатка кисеоника. Нисмо могли нормално да дишемо, неки су почели да халуцинирају. Морао сам све да их мотивишем на овај последњи корак што је било јако тешко јер сам се и сам лоше осећао. Ипак, мислим да се то није видело. Разговарао сам са свима и храбрио их - дошли смо довде, па зар сада да одустанемо! - сећа се Душан овог искушења.

Троје људи је ипак морало да одустане. Од 21 члана експедиције
18 се попело на врх - леп успех. Уз стидљив осмех што мора да се похвали својим успехом додаје:

- Било би ужасно да је вођа морао да одустане. То не би оставило добар утисак на остатак тима. Мислим да сам добар лидер.

ЗНАЊЕ И МУДРОСТ: После Африке Душан краће време путује по Европи и тиме заокружује своју једногодишњу паузу у школовању. Чекао га је Универзитет Мек Гил у Монтреалу, пошто га нису примили на Џорџтаун.

- Када сам био на разговору рекли су ми оним америчким гласом - "Видимо се следеће године". Поверовао сам. Нисам видео разлога да се пријављујем на друге универзитете. У јуну сам добио писмо у којем сам одбијен. Било ми је јако тешко, нисам знао шта да радим. Чинило ми се да ми је неко забио бодеж право у срце. Нарочито због тога што сам поверовао том професору политичких наука с којим сам разговарао. Морао сам нешто брзо да урадим, да се организујем. Од школског друга из Енглеске сазнао сам да он иде на Мек Гил, универзитет за који раније нисам ни чуо. Пријавио сам се и примили су ме. Таква је била судбина. Ипак, биле су то четири прелепе године - каже Душан.

У почетку, Душан се није најбоље снашао на Универзитету. Није био навикао на тај начин учења. Мек Гил је енглески универзитет који прати амерички стил образовања. Због великог броја студената било је немогуће да оствари ближи контакт с професором. То му је, каже, највише сметало. Међутим, временом се поправио, определио се за изучавање политичких наука и сад то знање усавршава.

- Знање и мудрост су две најважније ствари које човек поседује. Без знања смо ништа, само трунка прашине. Са знањем можете расправљати с људима, можете их учити добру и злу. Што је од кључног значаја за данашњи свет, где су медији пуни лажи - каже Душан.

Напомиње да је врло важно "пуно знати о људима и њиховој историји", да је потребно учити из много различитих књига и различитих углова "како бисте на крају извели сопствени закључак".

- Свакако је потребно доста читати али и посећивати места и људе о којима се у свету расправља, осетити њихов начин живота. Једино тако их можемо разумети.

За мудрост каже да долази са годинама. Волео би, каже, да има делић мудрости свог оца - био би јако срећан.

- Он има 77 година, био је пилот у рату, преживео је невоље времена које је за мене историја. Мудрост долази и с љубављу и дубоким искреним везама. Да би се схватила сва сложеност љубави прво неко мора да ти сломи срце. И то је поучно искуство. Некада није добро бити мудар, некада су дела глупља од нас самих - каже.

О БИЗНИСУ И ПОЛИТИЦИ: Учење ипак није једино што заокупља Душана Карађорђевића. Настоји да се бави и бизнисом.

- Хтео бих да отворим авио компанију у сарадњи са ЈАТ-ом. Компанија би требало да се бави приватним авионима и одржавањем. Покушавамо да добијемо посао из Француске, да шаљу своје авионе на префарбавање, контроле и одржавања, јер у ЈАТ-у имају одличне могућности, капацитете и одличне раднике.
Међутим, ко зна шта ће се десити у следеће три године док не завршим последимпломске студије. Надам се да ће посао процветати, али овде је све нестабилно - констатује Душан Карађорђевић.

Каже да размишља и о адвертајзингу, али да је ипак за сада највишем концентрисан на посао са авионима. Планира да преко пријатеља из Француске обезбеди приватни авион којим би организовао летове у Црну Гору. Лети би људи ишли на летовање, зими би могли да долазе на ловачке викенде. Тако би, каже, странци могли да упознају нашу земљу и народ.

Душан каже да о својој земљи доста размишља иако се ограђује речима да "нема довбољно информација на том нивоу". Ипак, има јасан став о актуелној политици.

- Земља се не може водити када премијер и председник имају различите погледе и идеологије. То једноставно није могуће. Увек сам веома поштовао Коштуницу. Можда је превише дипломата у доношењу одлука. Можда је у томе проблем, можда политичар треба да буде чвршћи у својим одлукама, али да у њиховој позадини стоји, наравно, мудрост. Премијера, изгледа, доста воле млади, јер је енергичан, много путује, добро говори. О њему сам чуо и добро и лоше, али није на мени да судим.

О МОНАРХИЈИ: Када размишља о себи на политичкој сцени Србије каже да то зависи од тога "да ли ће неко да ме позове".

- Ако би ме једног дана питали да одиграм велику улогу у земљи, сигурно је да бих добро размислио и донео праву одлуку. Што се тиче монархије, она је генерално добар поредак. Код монархија је битна симболика, али много више, љубав према монарсима. Људи се брзо уморе од политичара док је монархија другачија - она је сфера издвојена из политичког живота и односи се на земљу у целини. Људи се радо окупљају око заставе монархије јер народ у монарху види фигуру оца на коју ће се ослонити у времену ратова и, уопште, када земљи не иде добро. Монархија би овде људима донела наду и неопходну енергију - мисли Душан.

Ипак, додаје да би Европа и Америка различито гледали на монархију у Србији.

- Европа би, верујем, то позитивно оценила, јер је против страхота комунизма. Остаје нејасна реакција Америке, а како она контролише већину онога што се у свету дешава, имала би последњу реч. У сваком случају, овде је народ јако разочаран, можда је пар ствари кренуло на боље, али земља је још увек у ужасном стању. Народ тешко живи и за њега је потребно поново запалити пламен наде.

За Душана Карађорђевића Црна Гора је "одувек била српска", сматра је делом српског историјског наслеђа.

- Било би штета изгубити тај део нашег простора. Али ако заиста хоће да се отцепе, нека то и ураде. Србија може и сама да управља својим бродом. Ипак важно је питати и српски народ да ли жели отцепљење, јер Црна Гора је део српског историјског наслеђа.

СРБИЈА У ЕВРОПИ: За улазак Србије у Европу наглашава да је битно да се "Срби прво осећају Србима, а онда Европљанима".

- У Европу би требало да уђемо малим корацима и да прво решимо унутрашње проблеме пре упуштања у европске - процењује.
За себе каже да се пре свега осећа Србином.

- Две недеље након што сам се доселио, отишли смо на вечеру у Скадарлију. За столом до нас били су неки људи који су говорили на енглеском. Окренуо сам се ка њима и помислио - ко су ти људи, странци? Осетио сам се Србином.

Међутим, без обзира на то ко одакле потиче, Душан Карађорђевић сматра да за све људе постоји иста порука:

- Развијајте и чувајте породицу, негујте своју љубав према породици и затим ту љубав и разумевање изнесите из породичних оквира и проширите на цео свет.