ГРОБ ЂЕНЕРАЛА ДРАГОЉУБА -
ДРАЖЕ МИХАИЛОВИЋА

"Радосне победе хероји нам даду, Али страшну правду извојују мртви." (Јован Дучић: "Врбас")

Са великим узбуђењем прочитао сам у "Гласу јавности" од 13.јануара да се на Дедињу, у близини Белог двора, у једном багремару, вероватно налази неопојани гроб ђенерала Драгољуба-Драже Михаиловића.

Митски гроб српскога јунака који је одавно ушао у велику и вечну српску легенду, у сва српска времена, на неколико стотина метара од Белог двора у коме сам провео моје најлепше године са оцем и мајком, братом и сестром!

Гроб опеваног и вољеног четничког ђенерала, који је 54 године био наш мученик без гроба и знамена, али којега су генерације Срба носиле у срцу и Богу се молиле за његову честиту душу, толико жуђени гроб, "најбоље чувана државна тајна", у близини најмилијих ми стаза дечаштва и младости.

Опис убиства ђенерала Драже Михаиловића, док се у мом Белом двору теревенчи, док у окупираном Белом двору Броз и његова камарила прослављају тек започето убиство Србије, потресли су ме, оставили без гласа. Онако, како само може непребол рана да заболи, као пред неким космичким понором, такав сам животни бол доживео.

Најбољег српског сина стреља клика острашћених нихилиста, сервира се његово убиство као пикантерија жедницима српске крви и радницима на српском стрмоглаву, који се веселе, док он мре са именом Краља и Отаџбине на уснама. Ништа потресније још нисам прочитао о тим годинама када беше започео наш ход по мукама.

Слика убиства у багремару и пира, светковине у Белом двору, тога кобног 18.јула 1946.године тако ми убедљиво осветлише тужну судбину Србије и њенога страдања све до данас.

Дај Боже да је напокон пронађен гроб ђенерала Драгољуба-Драже Михаиловића! Његовим земним остацима је место у српскоме Пантеону. На живима је да појме његову жртву, јер је прича о гробу српскога Чиче страши симбол судбине која је била намењена Србину, али и предзнак краја мучеништва његове и наше Србије.

Како доказати да живот и смрт ђенерала Михаиловића нису били узалуд?

Тако, што ћемо се посветити српској будућости и над овим светлим гробом један другоме задати тврду веру да ћемо васкрснути, помирени као права браћа и сестре. Онда би подвиг, мучеништво ђенерала Драже, дало небеске плодове. То би залечило и моју рану, а над опојаним сенима српскога витеза будуће генерације Срба могле би се учити, како се воли Србија, како се брани Србија и како се живот полаже на олтар Отаџбине.

Кнез Александар Павла Карађорђевић

Објављено у београдском дневнику ГЛАС ЈАВНОСТИ у петак, 21.јануара 2000.