ЂУРЂЕВДАН

Понедељак 6. мај 2002.

Кнежеви Александар и Душан одазвали су се позиву господина Живка Урошевића и били гости на његовој крсној слави, која је прослављена на Равној Гори.

Кнежеве су са домаћином у Мионици, испод споменика Војводе Живојина Мишића, дочекали чланови Равногорског отаџбинског покрета.

Кнез Александар у друштву са г. Живком Урошевићем
и др Драганом Симеуновићем.

Кнез Душан са својим ментором
проф. др Драганом Симеуновићем.

Кнез Александар у друштву најмлађих Мионичана.

На путу до Равне Горе положени су венци - најпре на споменик Јована Летице, официра Краљевске југословенске војске у отаџбини у Мионици а потом на споменик Војводе Мишића у Струганику.

Опело за официра Летицу.

Пејзаж Равне Горе.

Испред споменика Војводи Живојину Мишићу.

Испред споменика ђенералу Дражи.

Првак Српског народног позоришта Тома Јовановић
испред споменика Дражи Михајловићу.

Кнез Александар, отац Жарко Гавриловић,
књижевник Данко Поповић са окупљеним гостима.

Стигавши на Равну Гору кнежеви су у цркви Светог Георгија учествовали у освећивању и ломљењу славског колача.

На изласку из цркве најмалађи чланови фолклорног друштва из Љига извела су у част Кнежева Александра и Душана сплет игара из Србије.

Млади уметници са Кнезом Александром.

Приступивши славској трпези, поздрављен од домађина и гостију Кнез Александар обратио се присутнима следећим речима:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

СРЕЋНА СЛАВА!

Помаже Бог драга браћо и сестре.

После скоро шездесет година изгнанства, дошао сам данас на Равну Гору да заједно са мојим сином Душаном, пред вама живим Четницима и Равногорцима одам пошту великом борцу и јунаку, српском мученику ђенералу Дражи.

Дошао сам да вам говорим о саборности, праштању, љубави за Христа и Србију.

Дошао сам да свима који су се борили и умрли са именом Карађорђа, за Краља и Отаџбину кажем ХВАЛА!

Вечно вам хвала за вашу верност и љубав за Србију.

Подржавам идеју нашег брата Живка Урошевића.

Хоћу да кажем да сам разумео шта наш народ хоће - да се Србија спасава саборношћу.

Доста је било раскола.

Ево Свети Ђорђе ми је сведок, дошао сам да вас замолим да се ујединимо, окупимо око великог нашег идеала саборности.

Морамо заједно све учинити да Србија преживи.

На овај свети дан све вас позивам на праштање.

Васкрсом опростимо једни другима.

Пре три године замолио сам српски народ да опрости Краљу Александру зато што је створена Југославија, једна велика српска заблуда узрок нашег страдања.

Данас хоћу да вас молим да опростите једном младом краљу који је био окружен авантуристима и лошим Србима и који је у незнању издао ђенерала Дражу и оставио свој народ без краљевине и слободе. И њему, због младости и неискуства, треба опростити.

Међутим, највише су нас коштале деобе. Наше српске деобе - расколи.

Зато вас овде све позивам под једну заставу. Заставу слоге и српске будућности.
Ми српском народу дугујемо будућност.
Јер без Србије нема смисла живети. Ви то знате.

Хоћете ли ме послушати?

Ако хоћете, онда ћу вам, као некада мој славни предак Карађорђе казати:
Хоћу са вама али нећу пред вама!

Хоћу да Србија победи.

Нека би нам Господ Христос био на помоћи и његов и наш великомученик и победоносац Свети Георгије.

Христу Богочовеку слава сада и у векове.

Живела Србија!

Кнез Александар са Његовим Преосвештенством
Владиком Лаврентијем.

После Равне Горе Кнез Александар је у селу Брежђе био гост на слави Милутина и Радише Урошевића

Кнез Александар са домаћином славе
и најстаријим становником Брежђа.