|
|
НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ МОЖЕ ДА
ИЗРАДИ САМО НАЦИОНАЛНА ДРЖАВА
Одговори Кнеза Александра
на питања господина Бранка Жујовића,
објављeни у суботичком листу ДАНИ, 23. јануара 2002.
Српска нација у XX веку доживела је неколико политичких подела.
Срби су се делили на партизане и четнике, недићевце и љотићевце,
вернике и атеисте, републиканце и монархисте, староседеоце и "дођоше"...
Упркос чињеници да данас не постоји документ који би могли да
назовемо националним програмом, као што је био
случај са Гарашаниновим "Начертанијем" у XIX столећу, молим Вас
да ми кажете који је најкраћи пут до толико прижељкиваног јединства
међу Србима? Како би то јединство требало да изгледа и који би
механизми могли да послуже за успостављање консензуса о најважнијим
интересима државе и нације?
Да, болно је када се погледа уназад и виде све наше поделе. Кривицу
за такво стање сносимо прво ми, а затим политика великих сила
на Балкану, данас би рекли - "међународна заједница", као и географски
положај Србије. Најпре морамо имати у виду да су се српска Држава
и Краљевина у XIX веку обновиле под великим утицајем француског
јакобинског Преврата и идеја тзв. Века светлости. У ретким моментима,
ослобађајући се од наслеђа стечених под турском окупацијом, Србија
је проналазила себе и водила сопствену политику. Отварање и затим
решавање српског питања, приморало је Србију да води ослободилачке
ратове, да све усмери према уједињењу. Нажалост, остваривање тога
циља 1918. године, захтевало је утапање сопствене државности у
Југославију што је, сада је ваљда то јасно, довело до постепеног
губитка идентитета и убрзало дезинтеграционе процесе унутар српског
народа. Сажето говорећи, данас се опет поставља српско питање
и то значи да је пут претходних генерација био странпутица.
Тај "национални програм", мора бити јасно, може да изради само
српска национална држава. Никако појединци или политичке
групације. Народ, по републиканској дефиницији, јесте суверен,
али се још није догодило у повести да народ сачини програм свог
развоја. То је посао државе. Посматрајући савремене токове, видећемо
да је републикански модел пред фијаском. Он више нема кохезиону
снагу па ни моралну. Државе које се називају "републиканске" и
себе сматрају за заштитнице "Права човека" данас се понашају као
предатори, обични завојевачи. Зар нису управо републике бомбардовале
нашу земљу? Осим тога, у Европи су се ствари измениле. Унутар
Европске заједнице победио је немачки концепт регионализације
а губитник је француски централистички модел. То ће се исказати
као узрочник оживљавања старих антагонизама. Пред нама не постоји
велики број могућности како би остварили жељено јединство. Најбољи
начин је очување суверенитета преко личности краља. Ако би српски
народ изабрао тај правац, онда би се до циља могло доспети преко
институције намесништва. Тиме би се добило у времену које би било
искоришћено да би се формирао у Србији, у српском духу, будући
крунисани владалац. Било би катастрофално по српску будућност
да се сад, наврат-нанос приступи обнови краљевине са неком личношћу
из оперете. Значи, механизам, како кажете, постоји. Ако се будемо
борили против урођеног НЕСТРПЉЕЊА, уз Божију помоћ, остварићемо
подухват и опет опстати на овом "страшном месту".
Последњих година, а можда је тај период и нешто дужи, сведоци
смо једне врло необичне појаве: из искључиво политичких потреба
недавно је проглашено постојање црногорског и бошњачког језика,
иако лингвистичка наука каже да људи у Босни и Херцеговини, као
и људи у Црној Гори, говоре истим језиком као људи у Србији или
људи у Републици Српској. У Црној Гори присутна су настојања да
се формира нова православна црква. Од раније је присутан проблем
македонске цркве. Како у новонасталој ситуацији, која неодољиво
подсећа на неке старе планове комуниста, па и Аустроугарске Монархије,
треба да се понашају Србија односно СР Југославије и Република
Српска у оквиру Босне и Херцеговине?
Све што сте навели је реалност, последица европских мода, политике
светских сила и наше наивности. Управо наивности као последице
нестрпљења. Иза свега се налази потпуни неуспех наше елите, којој
је био задатак да народу предочи све замке олакога поимања Запада.
Постепени губитак идентитета има за последицу све веће раслојавање,
сада, као што је случај са језицима, све већег лудила. Будући
да већином говоре српски језик, или једну од његових варијанти,
сви они, има се утисак, мисле да ће крађом и прекрађом српског
језика коначно уништити Србију. Исто се догађа и са тзв. Црквама.
Сви ти покрети заснивају се на мржњи према свему што је српско.
Због тога су осуђени на неуспех. Што се нас самих тиче, има се
утисак да се некако превише лако миримо са судбином. Срби не би
требало да се одричу тих језичких варијанти, већ да их инкорпорирају
у свој савремени језик. Све је то део српског језика.
Један број политичара у Србији недавно је радикализовао своје
захтеве за федерализацију наше отаџбине. По њима, Србију би требало
да чине следеће федералне јединице: ужа Србија, Војводина, Рашка
област (турски: санџак) и Косово и Метохија. Какав је Ваш став
по питању федерализације Србије?
Ако се оствари, уз помоћ садашњих опортуниста који воде главну
реч, значиће нову Југославију на територији Србије. Са свим негативним
последицама које је југословенство имало и има за српски народ.
Алтернатива је прилагодити наше тежње регионализацијама које заговара
моћна немачка држава. Постоје начини.
Поштујући значај који породица Карађорђевић има у модерној историји
Србије, грађани се често питају каква ће бити улога српске династије
у будућности?
Неопходно је омогућити нашем народу да спозна историјску истину,
како о режиму који нас је толико понизио за последњих пола века,
тако и о нашој породици. Да би опет постали ДИНАСТИЈА, потребно
је имати ДИНАСТУ. Личност, српског кнеза којега би Уставотворна
скупштина изабрала за владара. Дошло је до прекида, десила се
празнина, сад треба изнова успоставити дијалог са народом. Постати
достојан поверења српског народа. Али не подвалама и хокус-покус
куповином имиџа, већ истинском спремношћу да се за Србију жртвује.
Познато је да сте не тако давно Србима упутили неку врсту извињења
због тога што су Карађорђевићи дали велики допринос стварању Југославије.
Какав је Ваш став по питању заједничке државе Јужних Словена,
тим пре што и последња, такозвана "трећа Југославија", није била
дугог даха? Треба ли Србија коначно да добије стабилно решење
свог државног статуса и треба ли да чека на исход референдума
у Црној Гори?
Чекање на референдум у Црној Гори је пристајање на туђу политику
"труле крушке". Тако називам концепцију одржавања стања какво
је сад, са свим нерешеним питањима на унутрашњем плану у које
се активно уплићу странци. Иначе, пре него што и помислимо на
Јужне Словене, прече је да се Србијом позабавимо и њој обезбедимо
будућност. Мени су Србија и њен интерес важнији од свега другог.
Познато је да је Ваш отац, Његово Краљевско Височанство Кнез
Павле, био велики заљубљеник у уметност и да се залагао за отварање
Музеја савремене уметности у Краљевини. Једно време био је управитељ
свих музеја у Краљевини. Осим што се залагао за уметност и културни
просперитет народа и државе, Кнез је, многи (нарочито млађи) Срби
и други грађани сматрају да је и у политичком смислу био далековид.
Какве су Ваше склоности, чиме се Ви бавите...? Чиме се баве Ваши
потомци?
Заиста се надам да ће се објавити истина о политици мога оца.
И ја мислим да је био далековид. Намера ми је да колико могу помогнем
своме народу. Враћено ми је држављанство и сад ћу да засучем рукаве.
Мој син Кнез Душан се уписао на постдипломске студије на Факултету
политичких наука, код професора Симеуновића. Два моја старија
сина, близанци Димитрије и Михајло, ускоро ће бити овде.
Значајан број Срба и других грађана наше земље присталице су
монархистичког облика државног уређења. Има ли Србија перспективу
уколико државно буде организована као парламентарна монархија
демократског типа, попут Шведске, Холандије, Луксембурга или Велике
Британије?
Мислим да Србија има шансу да опет буде Краљевина. Већ сам рекао
под којим условима. Пре него што се угледа на те земље које споменусте,
потребно је да погледа на себе и своју прошлост из које мора извући
поуке.
Лист "Дани" од прошле године не добија финансијску помоћ Скупштине
општине Суботица, због тога што се градска влада не слаже са нашом
уређивачком политиком. Ово скандалозно образложење добили смо
у званичном допису, које је потписао председник Извршног одбора
Скупштине општине Имре Керн. Осим тога, Статут СО Суботица предвиђа
могућност оснивања посебне комисије која би давала своје мишљење
о уређивачким политикама суботичких медија. Како гледате на слободу
медија, с обзиром да је у време владавине Краља Петра I, рођеног
брата Вашег деде, Кнеза Арсена, Закон о штампи имао само један
члан: "Штампа у Краљевини Србији је слободна".
Увек сам се залагао за слободу штампе. Уопште је незамислива
било каква дискриминација, поготову у новим условима. Свако политичко
определење мора бити поштовано, осветољубивости нема места. За
афирмацију сопствених гледишта, свако мора да се избори аргументима,
никако насиљем и ускраћивањем права политичким неистомишљеницима.
Иначе, то води једноумљу, од кога смо толико страдали.
|
|
|