ИЗЈАВА КНЕЗА АЛЕКСАНДРА
ПОВОДОМ ДОЛАСКА У ЦРНУ ГОРУ

Подгорица, 9. септембар 2001.

Помаже Бог браћо Црногорци!

Са благословом Митрополита нашег Високопреосвећеног Господина Амфилохија дођох вам у посету. Дођох у посету Митрополији да обиђем славна места којима се сви поносимо, дођох да се поклоним светињама и надахнем великим примерима које је дала ова земља и наши славни преци, али знајте, свом својом душом и срцем долазим да се поклони и ТРАЈАЊУ српскога имена, нашем српском завету који оличава Црна Гора.

Ево су ми сада у памети речи светога владике Николаја Велимировића, који је на Цетињу, 21. септембра 1925. године, приликом преноса Његошевих костију на Ловћен, у ону капелу које више нема, пред краљем Александром изрекао једну велику истину, рекавши: "Ево нас у земљи, која би се могла назвати кровом наше државе, не само по својој физичкој висини, него моралној".

Таква је у мојој визији Црна Гора.

Сви знамо да не може бити куће без крова. Али, жао ми је када чујем да међу нама има таквих архиетеката који тврде да може кров без куће и кућа без крова. Да се под кровом без куће може живети а у кући без крова вековати.

Ја не верујем у то што причају такви разградитељи. Дошао сам да се надивим крову од наше заједничке куће, да се под њиме моје очи нагледају милих ми лица моје браће и дошао сам да вас слушам и од вас се научим.

И да се заједно са Митрополитом Господином Амфилохијем Христу Богу молим да нас сачува и саклони од бесмисла, не би ли се осаборили у љубави братској.