Писмо Њихових Краљевских Височанстава Кнеза Александра, Кнегиње Јелисавете и Кнеза Душана господину Зорану Ђинђићу, председнику Владе Републике Србије

Влада Републике Србије
Господин Зоран Ђинђић
Председник
Београд

Београд, 5. јули 2002.

Господине председниче,

Обраћамо Вам се као деца и потомци ЊКВ Кнеза Павла Карађорђевића. Као његови наследници, али пре свега као легитимни чувари његовог животног дела.

Вама је познато да је наш отац и деда био оснивач и добротвор Музеја, онога који је до пред Други светски рат носио његово име. Тој установи он је поклонио не само сав свој ентузијазам љубитеља лепих уметности, него ју је и даривао бројним делима домаћих и страних уметника, чиме се, несумњиво је, уписао међу највеће задужбинаре у повести нашег народа. Музеј Кнеза Павла је све до априлског рата 1941. године био велики понос ондашњега Београда. Засигурно, не само понос, већ и стециште продуховљеног и култивисаног грађанства, онога које је страствено стварало своју уметничку културу. Стално све већим угледом Музеја, који се брзо прочуо, и наша држава је стицала нов углед и нове пријатеље у цивилизованом свету. Нажалост, после Другог светског рата Музеј је исељен из зграде у којој се налазио, док је читав његов фонд припојен Народном музеју.

Ми Вам се обраћамо са захтевом да нам помогнете и својим ауторитетом учините да се Музеј Кнеза Павла врати тамо где је био. Задовољство нам је обавестити Вас, да смо са г. Николом Тасићем, директором Народног музеја, имали врло охрабрујући разговор будући да се он сасвим сагласио са нашом жељом и открио нам, да је и сам, пре неколико месеци поднео сличан предлог Влади којој сте на челу. Верујемо да ћете нам изаћи у сусрет, јер би Ваш позитиван одговор, сасвим сигурно, допринео већем угледу Београда и Србије и био добро примљен од грађанства које подржава ову нашу жељу.

Изволите примити, господине председниче Владе, изразе нашег уважавања.

Александар, ср.,
Јелисавета, ср.,
Душан, ср.