Да ли зграда председништва Србије треба да буде Музеј?

Бранислав Лечић
Народни музеј је тесан

Министар културе и информисања Србије и председник Високог одбора за реконструкцију Народног музеја: Високи одбор за реконструкцију Народног музеја нисмо формирали само да би се бавио питањем обнове зграде садашњег Народног музеја, која је евидентно у трошном стању, већ и проширењем Музеја, јер му је садашњи простор од 4.000 квадратних метара тесан и недостају му бар још две хиљаде, већ и реорганизацијом служби, поставки, заштите... Да не буде више по увреженом обичају: "Стављам те у музеј да бих те заборавио". А што се тиче идеје да се збирка Кнеза Павла врати у некадашњи Нови двор, данас зграду пресдеништва Србије, министарство је подржава и размотриће је.

Кнегиња Јелисавета Карађорћевић
Највећи задужбинар

Ми, наследници и потомци Њ. К. В. Кнеза Павла, мој брат Кнез Александар, његов најмлађи син Кнез Душан и ја, обратили смо се Председништву Србије с молбом да се здање некадашњег Новог двора врати првобитној намени, тј. да поново постане Музеј Кнеза Павла, зато што се сматрамо легитимним чуварима његовог животног дела, зато што је Кнез уписан међу највеће задужбинаре у повести нашег народа и зато што би на тај начин сигурно допринео већем угледу Београда и Србије. На крају крајева, желимо да се на једном месту види шта је мој отац поклонио своме народу. А шта је некадашњи Музеј Кнеза Павла поседовао пописано је у каталогу који је сачинио Милан Кашанин, када је био управник Музеја.

Слободан Милеуснић
Национална срамота

Директор Музеја патријаршије и члан Високог одбора за реконструкцију Народног музеја у Београду: Што се тиче саме зграде, оствариво је да у њој буде Музеј Кнеза Павла, али сачекајмо и друге понуде и решења. Јер, музеј је у сваком случају национална институција и брига не само музејских радника већ и надлежног министарства. Збирка Кнеза Павла јесте комплексна, али је то чини занимљивом. Да цитирам апостола Павла: "Сви ми морамо да учинимо оно што је до нас", да би коначно Народни музеј главног града Србије ушао у токове европске музеолошке праксе и постао наш понос, а не национална срамота имајући у виду стање у коме се сада налази.